Ordinacija je jedno vreme bila u kući – to znači da se kućni (privatni) telefon koristio za poslovne svrhe…
To, takođe znači da mi je jednog lepog dana došao dopis od Telekoma da moram da izvršim “prekategorizaciju”.
A TO je značilo – da platim (u ono doba oko 800 maraka) da me prebace u “poslovnu” kategoriju, u kojoj ću, naravno, da im plaćam skuplju tarifu.
Dakle, ja njima platim da skuplje plaćam telefon, ukratko rečeno.
Tako je počeo moj poslovni odnos sa našom Božanskom Firmom za fiksnu telefoniju….
Tada sam živela u kraju grada koji je bio “na staroj centrali”, što je – takođe – značilo da kad podignete slušalicu imate “izlaz samo na ulicu”.
Događalo se da podignemo slušalicu, pa satima čekamo na signal…
Da ne bude zabune, blizu mene je bio veliki Dom zdravlja – kod njih je bilo isto tako.
Nekoliko godina kasnije, ordinacija se seli bliže centru, u urbani deo grada.
Seli se i telefonska linija, hipotetički.
Hipotetički, jer je čekam, pa čekam, i čekam… Iako poslovni korisnik ima prednost, ali “broja nema”, kako mi stalno govore, “nema tehničkih mogućnosti”, itd.
Ukratko, ja 1995. godine dajem “prijateljski” 2.000 maraka u rukice “kome treba” i doslovno za dva sata se pojavljuju monteri i telefon radi…
Poslovni, tonsko biranje, SVE.
Tri godine kasnije, jedan prijatelj nedaleko od mene otvara stolarsku radionicu – ista priča.
Pošto je kod njega bila malo teža situacija, za 4.500 je dobio 3-4 bandere, 4 telefonske linije (na tonskom biranju, u ono doba!), i to dok ste rekli “ašov”.
Sve može.
Međutim, sa kućnim telefonom sam imala nevoljicu…
Selila sam se jednom iz jednog u drugi stan.
Telefon iz starog stana je “isključen” – da bi bio preseljen u novi stan (dve zgrade dalje), ali se to “preseljenje” nije desilo.
Ja sam u novom stanu tri meseca čekala telefon (i dobila dvojnički, umesto single na tonskom biranju, kakav sam imala).
Deset godina kasnije sam dobila račun za korišćenje telefona za ta tri meseca što je stari broj bio odjavljen, plus kamate… Desetak hiljada dinara.
Odem da im obijem o glavu, i ispostavlja se da je moj “prijatelj” (muž jedne koleginice preko kojeg je sve išlo) telefon iz starog stana odmah prebacio u stan svoje… “prijateljice”, a nije “skinut” s mog imena – dakle, dama ga je koristila u trećoj zgradi, a račun je stigao – meni.
Kad sam otišla da vidim “prijatelja”, opušteno mi je rekao da nisam platila tarifu – ja sam mislila da je dovoljno što sam njegovoj ženi džabe pravila zube, svojevremeno.
Ne znam da li treba da napomenem da je taj “prijatelj” za nekoliko godina od podstanarstva došao do stana od 140 kvm?
Život je lep…
……….
Sledeći nastavak: Računi za telefon jedne ordinacije.
Ilustracija: bigjimindustries.com
06/12/2010 at 07:46
Moj jadni otac je bio jedini kreten u Telekomu, koji je ceo radni vek proveo na rukovodećim pozicijama (prvo u PTT, a posle Telekom), da nikada nije uspeo ni na more da nas vodi kao svet.
Njega je za telefon zvala i kurta i murta, sete ga se prijatelji iz osnovne škole i dalja rodbina bivšeg komšiluka, ma, svi su mogli da ga pronađu, sredi telefon, sredi preseljenje, sredi ovo-ono.
Poslednjih godina, kada je u Nemačkoj kupio Opel kadet suzu (đubre koje i danas vozi),a kevi ostavio razlupanog stojadina, dobio je i službeno vozilo, opet neki Kadet, koji je povremeno parkirao ispred kuće. U to i ja dođem s glofom kecom, pa kao svadba da je na parkingu.
Onda je komšinica zvala Pan radio, da ga proziva, po imenu i prezimenu, mestu i adresi stanovanja, da kaže da je korumpiran i da ima četiri automobila ispred kuće. Došli novinari da se uvere… razvlačili ga kao svinja kesu zbog ta četiri automobila.
…
Tako da, o da, znam tu firmu iznutra, tamo ima svašta, ali ima i ovakvih ludaka kao što je bio moj otac. Zato je na kraju završio kao SAVETNIK, pred penziju. Ražalovali ga, nije nikome bio koristan, ni sa kim nije bio u dilu…
06/12/2010 at 08:27
Draga Moo,
nije vaš otac jedini; ja sam imala prve komšije – bračni par sa sinom – koji su svo troje radili u sadašnjem "Telekomu" (šalterska službenica i dva montera na centrali).
Za decenije teškog rada, oni su uspeli da sazidaju nešto kućice, i da kupe jedan Ami 8, i jednog (tada) novog Golfa I, i to je to.
Znam, kao i vi, još mnogo vrlo čestitih ljudi, ali ovo je tekst o Telekomu kao neefikasnoj, korumpiranoj, predimenzioniranoj mašineriji koja služi "zna-se-čemu"….
Hvala na komentaru i poseti, Moo :).
06/12/2010 at 08:35
P.S.
Moo,
s druge strane, mislim da se i vi i ja sećamo nekadašnje "ćerke" direktora pošte (supruga, ali su svi mislili da mu je ćerka) koja je pre bar 35 godina vozila Trans-Am, sa sve orlom preko prednje haube….