Neki (neradni) dan me nazove komšinica – dovela bi dete “samo da pogledam”; dete ima oko 14 godina, i boli je nešto, a ne mogu da procene šta se događa, već su išle kod više zubara/zubarica….
Dobro.
Dolazi mlađa, fina žena, i dovodi dete vrlo sitno za svoj uzrast, odmah vidim da ima “prevelike” zube za sitno lice i gracilnu građu.
Takođe, odmah vidim da je dete žestoko razmaženo, preskupo obučeno, da ima francuski manikir, da majka nema nikakvu kontrolu…
Ajoj.
Nekako namolim devojku da otvori usta, vidim jedan kutnjak koji nije sasvim izrastao, te se dete ugriza za taj deo desni koji pokriva zub: sluznica ranjava, upaljena, sve otečeno….
I sve to traje mesecima.
Bolno :(.
Nazovem hirurga, uputim ih da naprave snimak i da odu kod njega, da “skine” taj deo sluznice, ali posle sat vremena, on ih opet upućuje natrag.
Odradio je sve sa svoje strane, ali se na snimku na tom zubu vidi ogroman karijes, još jedan uzrok stalnog bola…
I onda nastaju nevolje.
Dete prvo neće da sedne u zubarsku stolicu; majka obećava “Swatch” sat ako bude dobra, ali kakvi…
Uspem nekako da je nagovorim, ali sada treba dati anesteziju.
Uspevam nekako da je ubedim da otvori usta i da za toliko sedi mirno, a usput “popijem” ceo niz imenica i prideva koji nisu za štampu.
Mama se smeška kako dete “ima duha”.
Dalje sedimo, čekamo da anestezija počne da deluje, ja zagovaram dete, koje mi i dalje dgovara oštro i bezobrazno, uspevam da je nagovorim da otvori usta, i onda nastaje haos.
Dete vrišti, hvata me za ruke (nisam ni dotakla zub bilo čime), udara me, o rečniku da ne govorim. Majka je šokirana i viče na mene kako ćerku TO BOLI, kako treba da joj dam još anestezije….
Ja onda prelazim na jedan stari zubarski trik kod takvih situacija.
Uzimam sondu, zovem mamu da priđe blizu, i kažem detetu da ću samo da pipnem da vidim gde boli. Dete neprekidno vrišti i psuje me.
Majka prilazi, i ona u suzama, ja stavljam sondu detetu u usta, držim je u vazduhu na pola santimetra od zuba, i pitam da li boli – dete vrišti da boli iz petnih žila…
Pomeram sondu dalje, opet ne dotičući ni zub niti bilo šta, pitam da li boli, dete se još gore otkida od vrištanja kako BOLI….
Majka, videvši jasno šta se događa, beli u licu od besa….
Onda ja stajem, oštro govorim detetu da ne laže, jer ću sad da je izbacim napolje, i da kaže samo ako je ZAISTA boli bilo gde gde je taknem.
Armaita – Angel of truth and wisdom
Mala pogleda u majku, vidi jasno da više nije na njenoj strani, i otvara usta.
Ja zabodem sondu pored zuba s jedne strane – ne trepće; sa druge strane – ne trepće.
Znači – utrnula sasvim…. Dalje za pet minuta završavam posao, bez ikavog ludila, ali…
Njih dve izlaze napolje, i onda počinje PRAVA vriska.
Isuse, takav rečnik nisam čula odavno… Čula sam vrisku i psovanje preko celog dvorišta, kako su nam prozori bili otvoreni, a mislim da ih je čulo i pola grada….
Juče popodne majka prođe pored mene i koleginice javljajući se kroz zube, očito nevoljno. Ja se javih normalno…
Nisam joj rekla da njeno dete ima zenice kao čiode, koje ne reaguju na gašenje reflektora…
Ilustracija: http://lavidamesorprende.deviantart.com/art/Sadness-7530502
Leave a Reply