Jedan od velikih problema našeg zdravstva to što SAMO zdravstvo ne zna mnogo stvari koje su neophodne za normalno funksionisanje sistema.

No, to je sistem… Koji se sastoji od ljudi.
A mi pojma nemamo.

Svaki dan srećem kolege koje se (zbog kazni) povinuju novim odredbama, ali realno pojma nemaju zbog čega je to tako.

Ne mogu više da pišu recepte za sve i svašta kao što su navikli; ne mogu i levo i desno kojekome da pišu bolovanja za okopavanje bašte i letovanje.
MORAJU da prime određeni broj pacijenata dnevno, itd. itd.

Ne bih sada da ulazim u to koliko je sve opravdano, i koliko se i “dece izbaci zajedno sa prljavom vodom”…
Činjenica je da mnogi medicinari NE SHVATAJU, ne znaju da sve čega se taknu nešto košta, a da para nema.

Počev od čistačica pa naviše – nedomaćinsko ponašanje caruje.
Gledala sam kako (“uštede radi”) osoblje pere SVE po ordinacijama Tašom.
Istom krpom.

U ordinaciji ne može kupljena mlaka koka-kola leti da se drži satima pod mlazom hladne vode iz slavine.

Ne može sterilizator, koji obično nije ispod 1 KW snage, da se drži uključen jedan ili dva sata duže nego što treba.

Sve to KOŠTA.

Po meni, problem ima sledeće uzroke:

1. SOCIJALIZAM
Naviklo se bahato.

Decenijama razgovaram sa kolegama iz državnog sektora, oni malko stariji nikad u životu niti su pomislili niti znaju koliko košta jedna tuba materijala za bele plombe, kolika je razlika u ceni između Xantopren-a i Czermack-a, samo daj.

Nikad i niko im nije zamerio što sve sterilišu na 220 umesto na 180, što zaborave uključen sterilizator pa “rerna” radi celu noć, što se nepravilno koristi oprema – pa treba da se servisira svako malo…

efikasnost

Jednostavno, ne postoji svest o tome.

I još gore: ako taj neko vidi kako načelnik kroz nabavke za ustanovu namakne još pola svoje mesečne plate – svakako da neće on sam da zapne da razumno raspolaže novcem…

Ne znam da li mi verujete, ali zaista se dosta kolega/koleginica ISKRENO zaprepasti kad im kažem da to i to ne mogu i neće više nikad ni moći – jer to nije racionalno raspolaganje, i nije normalno, odgovorno ponašanje čak i kad ima para.
Na pamet im nije palo.

2. OBRAZOVANJE
Kad sam ja studirala nismo imali E od ekonomskih parametara našeg rada; i gore od toga: nismo UOPŠTE učeni da sve ima cenu.
Od sata sedenja na poslu, preko pukog pregleda pa do samih intervencija.

Tek negde desetak godina pošto sam diplomirala je uveden predmet “Ekonomika u zdravstvu”, knjižica od par stotina strana, u kojoj postoji otprilike E od ekonomike.
Kako sam skoro čula – i taj predmet je ukinut, tj. raščlanjen i predaje se u nekoliko drugih predmeta.

Šta treba da se desi da samo medicinsko osoblje stekne svest o tome da treba racionalno da raspolaže onim što im je povereno, bilo da govorimo o vremenu, novcu ili sredstvima za rad?

Znam, i meni iste ideje padaju na pamet :).

Ali vidite šta je problem: čak i ako se JUČE krene sa reedukacijom, novim uredbama i odredbama i striktnim provođenjem toga – trebaće generacije i generacije medicinara da sve bude kako treba.

A boleće nas žestoko, nismo navikli da nam neko broji tupfere i kilovate.

Volela bih da nisam u pravu…
 
Ilustracija: http://www.thecompleteuniversityguide.co.uk/distance-learning/what-is-distance-learning/

Pročitajte i ovo: