Jeste, ta sam :).
Od detinjstva mi se neprekidno događa da mačke, psi, konji, prasići… Idu za mnom čim me vide :).
Kad mi je dete bilo malo, i htelo da ide na jahanje, odemo jedan prijatelj i ja (sa ukupno tri deteta približnog uzrasta, oko 8-10 godina) u najbližu školu jahanja.
Salaš, lepo, mirno, mnogo trave, konja, napolju plastični baštenski stolovi i stolice, mnogo drugih roditelja i dece, bar nekoliko domaćih pasa i mačaka…
Ja sedoh na jednu stolicu da sačekam vlasnika da završi razgovor.
U roku od pet minuta tri psa su mi držala glavu na kolenima, milo me gledajući, jedna mačka je pokušavala da mi se uz leđa popne na glavu, jedan veliki smeđi preponaš me je onako, BAŠ milo gledao…
Šta čovek da kaže.
Onda, drugom prilikom, odo’ ja na neki kongres, koji se održavao u dvorcu Dunđerskih.
Mislim da nas je bilo sigurno 150 doktora, sa svih strana.
Ne znam ko koliko zna, ali dvorac je BAŠ usred ničega. Oko njega je vrlo lep park, a samo malo dalje je pomrčina kao u rogu.
Elem, na kraju prvog dana kongresa, svi izađosmo uveče napolje, da se malko prošetamo oko dvorca i popričamo o koječemu.
Oko dvorca je bilo dosta uskih betonskih stazica, sa niskom šimšir ogradom.
I normalno, čim (u velikom društvu) pređoh deset metara, iz ograde izađe jedna lepa siva maca, i krete da mi se mazi o noge.
Mislim, saplitala me je sve vreme, par sati, a kolege i koleginice i danas to spominju :).
Jeste, pitali su me jesam mazala noge džigericom i još koješta zlobno :).
A pošto sam imala sobu u prizemlju, ona je redovno dolazila da me osmotri, prošvrlja po sobi, razgleda moj kofer, pospremi po krevetu i tako…
Pojma nemam koji je to fazon.
Mislim, ja jako volim životinje svih vrsta, oblika i veličina, ali da i konj krene da me prati kad pođem kući, to je već preterano :).
Kupam se redovno, nosim čisto, ne mirišim na sopstvenu mačku, bar se nadam :), a i sumnjam da je baš to privlačno npr. kozama (jeste, i ćaletova koza je išla za mnom).
E, da: mog muža prate i patke, celo jato plovi za njim uz obalu ako šetamo pored reke…:).
A vidim da je i nasledno – ćerku su pratile i kokoške, sve u jatu, iako je bila praznih džepova i ruku…:).
Šta čovek da kaže, možda mi ipak nešto piše na čelu: o-v-o je PRAVI rob :).
Ilustracija: http://pussingtonpost.com/
02/05/2011 at 17:01
Odlican tekst :) ♥
03/05/2011 at 21:19
"Kupam se redovno, nosim čisto, ne mirišim na sopstvenu mačku, bar se nadam :), a i sumnjam da je baš to privlačno npr. kozama (jeste, i ćaletova koza je išla za mnom)."
Ovo me je pošteno nasmejalo, a ceo tekst mi je nabacio osmejak na lice. Hvala :)
03/05/2011 at 21:56
Hvala lepo :).
A živa istina… :). Sa sve dva jarenceta išla za mnom po selu…:).
15/08/2013 at 22:34
Nema tu posebnog objasnjenja nego sasvim jednostavna cinjenica; zivotinje osete pozitivne vibracije ili energiju. Osete ko ih voli.Na moju terasu slecu pticice redovno, imam macu slicnu Vasoj na slici, obozavam kerove i sve druge zivotinje.
Jednom davno usla sam u nepoznato dvoriste u ‘nedodjiji’, trazeci odredjenu osobu. Bese tu ‘copor’ pasa. Pricah sa njima, mazih. Kad se pojavio vlasnik upitao me da li se bavim hipnozom? Nasmejah se: “Cemu takvo pitanje?” Nakon nekoliko trenutaka pronicljivog promatranja moje malenkosti, odgovorio je: “Godinama u ovo dvoriste nije krocila slobodno ljudska noga. Svi me zovu sa one strane kapije.”Slusala ga jesam ali sam i dalje mazila jednog cupavog: “Lepi moj, cupav si kao i ja.” Da, volim zivotinje.Vidim i Vi. Treba voleti sve oko sebe; ljude, zivotinje, drvece.
16/08/2013 at 04:44
:))
Meni je interesantno što volim – ali ne baš da pokazujem, niti se posebno “bacam” što bi deca rekla, a oni opet idu za mnom. Uverena sam da osete nešto, pametniji od nas..:).