Neki dan mi naiđe jedna fina, mlađa žena, od ranije površno poznata, koja mi reče da treba da pregleda zube i da se izleči sve što treba jer ide na veštačku oplodnju.
Pogledam šta imam da radim, dogovorimo se kako ćemo dalje, i onda sedim i slušam mladu ženu i njenog supruga kako to sve ide…
Slušam jednu dugu, strašnu priču o beskonačnim ponavljanim nalazima, pretragama, komisijama na različitim nivoima, o neizvesnosti, strahu, nadi, o odbijanju i odlaganju zbog beznačajnih razloga, o troškovima svega što plaća taj skromni par, o želji da imaju dete…
Pričaju staloženo, trezveno, pametni ljudi.
Ja nikako ne mogu da shvatim, pokušavam da dokučim ko, zaboga miloga, odlučuje o tome da li će baš oni biti od države “izabran” par kojem će se dati ta prilika, da li to odlučuju lekari (komisije), Fond, koji đavo se zbiva, gubim se u lavirintu njihovih šetanja od strane administracije, klinika, laboratorija, lekara….
Shvatam usput da ih ta “besplatna” veštačka oplodnja košta đavo i po – neprekidno ponavljaju razne nalaze, koji koštaju mnogo, a važe samo mesec dana.
Onda mi nekako dopire do mozga i – da su sada preinačili “pravilo”, te neki nalazi koji su ranije morali da se rade jednom mesečno – sada važe godinu dana.
Znači – “neko” je svojim “propisima” tim ljudima dve godine uzimao mesec za mesecom priličan novac za nalaze koji realno mogu da se rade jednom godišnje – a da budu ažurni…
A to je samo kap u moru.
“Predlozi” i “sugestije” lekara i članova komisije Fonda… Znate ona “šaputanja na uvce”…. Bolje da preskočim.
Ne sećam se kad sam bila tako užasnuta.
Koleginica koja sedi blizu mene, netremice bulji u jednu istu stranu novina, onda maglovito shvatam da je mlada žena iz njene porodice prošla isto to….
Ja nikako ne mogu da shvatim, pitam ovo i ono, ne osećam ništa – mozak mi je kao u akvarijumu, sve nekako polako dolazi do mene.
To li je dobra volja države da pomogne?
To li je podizanje nataliteta?
To li je pomoć mladim ljudima sa takvim problemima?
Oni izlaze, mozak mi se vraća u normalan mod, počinjem da psujem, i zdravstvo, i nas, i sve, govorim koleginici da ću lepo da prodam diplomu, ionako mi nije ni od kakve koristi, okrenuću je ka zidu – samo se sramotim što sam doktor…
Ona ćuti, posle mi govori da nisu svi beli mantili ukaljani od te nekolicine, ja ne verujem, posle ćutimo zajedno…
Mili Bože, ako pratiš blogove, molim te – učini nešto da ovi ljudi dobiju dete, i to brzo.
Učini da svi koji žele tako žarko – dobiju decu.
Ako je ikako moguće, sa što manje ponižavanja, šetanja, otimanja para, čekanja na kojekoga – a ko se zakleo da pomogne…Pogledaj, molim te, ako ikako stigneš, malko i te doktore koji dosad pomogoše ovim ljudima iz humanosti, iz osećaja časti, i za džabe…
Hvala Ti.
……….
Ilustracije: shiningsungardenworks.com, pregnancy.com.au
07/10/2010 at 08:10
Baš jutros pročitah koliko njih podiže kredit da bi sve 'ovo' mogli da plate… dakle, dete na kredit, ko ima uslova… stvarno užasno
07/10/2010 at 08:12
I da, uvek mi imamo neku komisiju…
07/10/2010 at 08:18
Mahlat, ja zaista nisam posebno osetljiv čovek, i strašne životne priče slušam svaki dan – a od ove mi se kosa digla na glavi.
A ljudi divni, ustežu se – da me ne zamaraju, smišljaju kako da nađu pare… Ma, bolje da ne lajem. Baš strašno :((.
07/10/2010 at 20:51
Iz mog ličnog iskustva i iskustva mojih prijatelja došao sam do zaključka da je zdravstvena mafija korumpiranija od Vlade RS i organizovanija od Zemunskog klana.
Navešću samo par primera iz Novosadskog zdravstva koji mi trenutno padaju na pamet:
1. Kada dođete u privatnu laboratoriju bez uputa obavezno vas pitaju koji lekar vas je poslao – cenim da lekari dobijaju %.
2. U jednoj cenjenoj zubarskoj ordinaciji me skoro ubedili da bih iz zdravstvenih razloga trebao da nosim fiksnu protezu. I kada su mi već uradili otisak i napravili model odem za svaki slučaj u BG kod nekog profesora (najvećeg stručnjaka za proteze u Srbiji) po drugo mišljenje. Čovek se iznenadio kako mi je neko mogao predložiti nošenje proteze i ubedio me da to apsolutno nije potrebno. Ajd što bih im dao 2200 EUR (tolika je bila cena) ali što bih dve godine nosio gvožđe u ustima.
3. U NS porodilištu Betanija postoje tarife za svakog lekara prilikom porođaja (200-400 EUR). Porodilje koje nemaju "vezu" osoblje Betanije naziva "Avlijanerke".
Postoji još mnogo primera za koje znam ali je predugo da sve stane u jedan komentar. Najžalosnije je što nešto slično ili gore postoji i prilikom procedure vantelesne oplodnje a znamo kakva je nam je situacija sa natalitetom.
07/10/2010 at 21:16
Dragi Ilija,
sve znam, i sve je istina što ste rekli.
Preciznije, znam daleko više nego što je zdravo za čoveka.
Dakle, nema mi druge nego još jedan post za vas :).
Jer – i mogu samo da pišem…
Jako mi je drago da vas opet vidim, i hvala što ste naišli :).
07/10/2010 at 22:39
Problem je i sto su mnogi danasnji lekari profesionalno stasali u takvom okruzenju i od svojih starijih kolega i mentora pored znanja pokupili i taj moralni patrljak koji se ogleda u potpunoj dehumanizaciji pacijenata (bez obzira na okolnosti) i sagledavanju istih samo i iskljucivo kroz licnu korist…
I meni se puno puta desavalo da nalecem na te 'nosioce belog mantila iz pogresnih pobuda' ali sam, srecom, do sada uspevao da se izborim sa njima. Npr, posto ionako non stop drzim telefon u ruci – UVEK snimam razgovore sa lekarima, a u zadnje vreme i kamera na telefonu radi :) Rezultati su neverovatno dobri :) A moc transofrmacije doticnih – od galamdzija do "najboljih prijatelj" – neverovatna :)
08/10/2010 at 07:17
@Milan,
ako smem da vam oponiram – mislim da su razlozi mnogo kompleksniji, ali po meni, starinski vaspitanoj i učenoj, sve to i dalje samo i jedino zavisi od ličnosti, od osobe kao takve.
Drugim rečima – ne postoji opravdanje.
A jako vam je dobar fazon sa snimanjem :). Meni je "lako", jer šta god mi se dešavalo – samo obučem celu uniformu, ušetam kod načelnika i "objasnim mu"… Odmah se prenu. A ja pijem Ranisan još dva dana….:(