U doba kad smo imali nastavu iz farmakologije na osnovnim studijama, (mnogo) su nas učili tzv. magistralnom pisanju recepata.
To su recepti u kojima pišete jedan po jedan sastojak, njegovu koncentraciju i količinu unutar pripravka, pa napišete kako da se pripravi (mast, krema, sirup, tinktura, šta god).
Nismo to voleli nikako, da se ne lažemo :).
Farmakologija je inače ogroman predmet, a za magistralno pisanje recepata morate znati veoma, veoma mnogo.
Svaki takav lek se sastojao iz nekoliko osnovnih elemenata:
– aktivne supstance,
– nosača (tzv. vehiculum – jer, ako pišete npr. krem, samo mali procenat je lek, aktivna supstanca – ostalo je “nosač”, nešto da popuni masu do 100 g ili 200 ml),
– adsorbensi, adjuvansi, konzervansi… i ostale materije koje “pomažu” na bilo koji način,
– korigensi za ukus, miris itd.
Počinjete da shvatate u čemu je komplikacija :).
Koliko znam, magistralni recepti se odavno ne pišu… Jer:
1. Mislim da to decu danas niko ne uči.
Morali smo znati aktivne supstance SAVRŠENO dobro.
I koncentracije prema Oficini, i doze (i prema uzrastu), i delovanje, farmakodinamiku i farmakokinetiku (kako se lek “kreće”, metaboliše kroz organizam, kuda sve ide i šta radi itd.), i još more jedno sličnih stvari.
“Oficina” je “knjiga” koja propisuje “uobičajene” koncentracije lekova i pomoćnih preparata koje apoteka kao ustanova pravi – hidrogena ima 3% i 30% i to je to. Ako želimo drugačije, napišemo.
Ako nije npr. Hydrogenii peroxydi solutio diluta – ako je pogrešno napisano, laboratorija vrati recept :)
Morali smo znati da računamo odlično.
Slaba tačka većine doktora :).
Morali smo znati agoniste i antagoniste u prste.
Supstance koje pojačavaju ili ublažavaju delovanje aktivne supstance – jer ako želite sve da vam se stavi u istu kremu ili sirup, morali ste imati u vidu da će neki antagonista za 36% ili ne znam koliko da oslabi delovanje aktivne lekovite supstance, i normalno – šta ćete dalje :).
Morali smo znati načine spravljanja.
Uopšte nije svejedno da li je npr. čaj – macerat, infuzum ili dekokt :).
Pisali smo recepte po starinski…
“Misce fiat” (“Načini” ili “načini da bude”), “statim!” ili “cito!” (hitno), ili prosto – Signa suo nomine (naslovljeno na mene lično, za doktora koji piše recept).
Ne znam da li se to još uvek radi.
2. Galenske laboratorije izumiru.
Sve ovo je prema našem receptu spravljala tzv. galenska laboratorija, koje danas više nema. Čak i ne znam da li danas postoji još neka u Novom Sadu – zakonski uslovi za privatnu su jezivi, njima treba strahovito mnogo prostora i preskupe opreme, veliko je pitanje koliko je isplativo, ne znam.
3. Te recepte potiskuje savremena farmaceutska industrija.
Ovo je tako jasno…
A znate šta je šteta?
Kad sam imala bebu – pisala sam magistralno recepte za Pavlovićevu kremu. Učili smo tri vrste, a pošto je ćerka plavokosa, osetljivog belog tena, ja sam pisala tzv. “žutu” sa AD kapima…
Kad sam imala bebu – pisala sam magistralno bebi mast za nos (ne kapi!). Mrva efedrina, mrva mentola, malo vazelina – beba prodiše, ne suši se sluznica nosića, ne ode niz grlo, nema onaj ranjav jadni mali nosić kad curi i kad je prehlađena…
Mrzi me da tražim studentski indeks, ali mislim da je ova priča negde iz… 1984. Ili tu negde.
Neka davna vremena.
P.S. Pošto je tekst pisan samo na osnovu sećanja (ima možda i 20 godina kako nisam napisala magistralni recept), molim kolege da me slobodno isprave ako ima ozbiljnih gluposti, hvala :).
Ilustracija: http://www.womenshealthmag.com/
28/11/2013 at 14:18
Ovo se jos uvek uci! :)
28/11/2013 at 14:25
Hvala najlepše :).
Meni je žao što se mnogo ovakvih recepata izgubilo – imala sam pre 20 godina pacijenta (koji je tada imao 80+), farmaceut u penziji i potomak loze farmaceuta – imao je sveske i sveske magistralnih recepata, a ćerke sve pogubile…
Drago mi je da se ovo još piše :).
30/11/2013 at 14:31
Ovo se jos uvek uci…Jos uvek trazi na kolokvijumu iz recepture. Nakon toga se zaboravi jer se ne koristi. Na zalost…
I ne uci se vise tako detaljno kao sto ste Vi ucili.
30/11/2013 at 14:36
Aha, razumem… Dobro, ja ipak nisam završila Stomatološki fakultet, uvek smo imali razliku u programu u korist med. predmeta. Hvala najlepše :).
30/11/2013 at 15:05
Zavrsili smo isti fakultet, zato i kazem.. S tim da je stara skola ipak u prednosti.. I mi smo ucili vise medicinskih predmeta nego nase kolege sa Stomatoloskog fakulteta… Ali na moju veliku zalost, farmakologija nije ista kao kad ste je Vi ucili. Od previse svega, najmanje se zapamti ono zaista bitno.
30/11/2013 at 16:53
Joj, čovek i ne okrene leđa, ne prođe ni 30 godina – sve se promeni :). Šalu na stranu, ako sudim po današnjoj nekoj generaciji to malo koliko ja imam uvida, imam utisak da vi imate primarno sledeće probleme: relativno malo nastave, i to bez adekvatnih udžbenika.
Mi smo imali onda onako, redovna dva semestra “u fulu”, isti program kao opšta medicina – samo manje vežbi, i IZVANDREDNE udžbenike (Varagić, Bogdanović, Laurence – Bennett). Mislim da je ovaj poslednji i danas izuzetan, meni bar :), iako je moje izdanje prastaro – verujte da je uvek od koristi.
No, kako god… I ovako i onako nam ostaje da učimo dok smo živi :). Hvala na poseti, koleginice :*.
26/12/2013 at 14:00
Studiram farmaciju i mogu da vam potvrdim da se ovo danas i dalje uči (doduše ne iz farmakologije već iz farmaceutske tehnologije) i traži svaka sitnica. Elem, mi farmaceuti to mnogo detaljnije i opširnije radimo, to nam je struka. :) Ne znam za druge gradove, ali evo recimo u Vranju ima jedna ili dve apoteke koje izrađuju magistralne preparate. Nije to još zamrlo, ali kako mi se čini, industrija će i to zameniti.
U svakom slučaju pozdrav i sve najbolje. :)
26/12/2013 at 14:08
Draga koleginice,
moja ćerka evo radi diplomski na farmaciji, tako da znam tačno šta znate – da nas ošišate glatko u kom hoćete segmentu :)). Hvala vam na poseti i lepim željama, i vama svako dobro.
26/01/2015 at 08:47
Žao mi je što pravljenje preparata po recepturi izumire. Imam još uvek negde jedan recept koji je pomogao mom sinu kada je imao 1 godinu da izbaci sekret iz pluća..Imao je bronhit par meseci star,kako nam je rekao stari dr.Svirčević iz Bečeja. Kod njega je dolazilo iz cele bivše Juge.
Pedijatrijska dr. nije konstatovala bronhit, ali je rekla da mame koje imaju prvu bebu umišljaju…Taj preparat i još neka 1/4 neke tabletice su pomogle mom sinu…I kasnije drugoj deci. Doktorka sa ORL je imala takođe taj recept u svojoj svesci…Pozdrav mladim lekarima…pamtite i pišite stare recepte..
27/11/2015 at 12:18
Da li bi mogli da nam pomognete i posaljete taj recept od dr. Svircevica?
02/11/2018 at 17:49
Poštovani,
Da li bi mi poslali recept dr Svirčevića kod kog sam se i ja lečila davne ’93 da uporedim sa mojim receptom koji imam?
Pokusavam sa farmaceutima da razmotrim koju dozu bih trebala danaa da koristim posto vec dugo kuburim sa bronhitisom.
Hvala unapred,
Marija
11/12/2018 at 11:55
Postovani,
molim vas ako bi mogli da napisete taj recept posto mucimo muku sa sinom koji takodje sada ima 1 godinu. Vodili smo ga bas svugde i culi smo za Svirčevića koji pretpostavljam vise i ne radi, al sam pronasla ovaj vas komentar i ako mozete i imate taj recept bilo bi nam od velikog znacaja da podelite sa nama. Unapred hvala.
25/12/2018 at 14:02
I mom sinu je pomogao recept dr Svircevica, nikad necu zaboraviti koliko sekreta je, “iz cista mira” izaslo. Nazalost, recept smo izgubili, pa bih vas zamolila, ako imate da mi posaljete. Hvala unapred na: tanja@nickntm.com
09/03/2020 at 09:09
Postovani, molim vas posaljite mi recept jer moja unuka ima taj problem.Hvala na razumevanju.