Pre više od desetak godina, uđe mi u ordinaciju jedan mlad par – momak i devojka od oko 18-19 godina.
On drčan, nadobudan, Gazda, on mi objašnjava šta (njoj) treba da radim i kako, zna se ko je glavni :), onako – pravi “dizelaš” iz onih vremena: ošišan “na keca”, ne kajla nego đevrek oko vrata, upasana šuškava trenerka…
A ona – prelepa, nežna, ali nimalo bojažljiva, samo ćuti i smeška se.
Devojka dođe i sede u zubarsku stolicu, momak insistira da stoji pored, sa njene leve strane, i dalje mi govori oštro i sa visine – da mi je bolje da gledam da je ništa ne zaboli, neprekidno je pita – kako si, maco….
Ona se i dalje smeška, sasvim cool.
I ja ćutim i smeškam se, šta sad – dečja posla :).
Uzimam ogledalce u ruku, i čujem kako stomatološka sestra meni iza leđa baca instrumente i juri… Okrećem se i vidim Hrabrog Baju kako leži na podu.
Izvrte se, jadan, od silne kuraži…:).
Odmah mu dignem noge uza zid, sestra mu stavi mokar peškirić preko vrata, rasvesti se Heroj za pola minute…
Prvo što je izgovorio bilo je: maco, jesi dobro?
E, onda nisam više mogla da izdržim: reko’ – maco, udavaj se, samo ako ‘oće da te ženi, ovo nisam u životu videla, da se on onesvesti, a da posle devojku pita da li je ona dobro..:).
Uspela sam malo kasnije i da ga “uspravim”, i tada se sve završilo dobro.
No, “maca” se ipak kasnije udala za drugog…
Danas je u Norveškoj, ponekad mi piše i podseća me na moj “savet”…:).
Ilustracije: www.morphmagazine.com, thecalmzone.net
Leave a Reply