Pre nekoliko nedelja se moj mačak teško razboleo.
Dakle, star mačak sa raznim drugim oboljenjima je došao do toga da mu otkazuju bubrezi…
Nalazi – loši.
Nada još malo pa nikakva.
Šansa – teorijska.
Devet dana sam ga nosila i ujutru i uveče na po par sati infuzija i lekova.
Ja, kao čovek koji nema mnogo veze sa veterinarskim lečenjem, samo sam uspela da shvatim da mu daju sve što čoveku na um može pasti: vitamine, antibiotike, kortikosteroide, ogromne količine infuzija…
Samo su menjali braunile i dalje radili.
Lečili su ga sa ogromnim, iskrenim entuzijazmom, brigom, nežno, vešto, pažljivo, kako nisam videla ni dete da se leči – a verujte da sam svašta videla za sve ove decenije u zdravstvu.
Zeka je lečen u ordinaciji PET VET, u Ćirpanovoj 40, lečila ga je doktorica Bogdanka.
Otvoreno su rekli kada je kraj došao blizu.
Pošto zbog zauzetosti nisu mogli taj dan da ga uspavaju, zvala sam drugog veterinara (inače mog pacijenta), da njega zamolim….
Kolega je došao sa asistentkinjom, vrlo brzo, tačno kada je rekao.
Zeku je uspavao brzo, vrlo vešto, pažljivo…
Sa toliko takta, empatije i obzira da se to ne da rečima opisati.
Doslovno za pet sekundi, Zeka je samo zaspao zauvek, umotan u svoje plavo ćebence na mede.
To je bio dr Vladimir Ćurčić, ordinacija Darvin u Bate Brkića 32.
I sad, što ja ovo pišem…
Kad vam kućni ljubimac umire, od starosti i teške bolesti, i vi bolujete i tugujete kao da je član porodice.
No, ma koliko ja bila njegov tužni vlasnik, doktor u meni nikad ne spava – sve vidi.
Doktor u meni vidi:
…veštinu i brzinu kojom se uvodi braunila…
…kojom se traži vena kad nigde više ne može da se nađe…
…kako se taj drugi doktor nada…
…kako ŽELI da životinja ozdravi…
…kako daje sve od sebe, više nego što je u ljudskoj moći…
…kako iskreno žali što ne može dalje ništa…
…kako taktično i saosećajno ukazuje na to da je kraj blizu…
…kako mu je žao i tužan je kad treba da uspava životinu kojoj nema spasa…
Ako vam ustreba veterinar, od srca vam preporučujem ove ljude.
To što oni rade ne može novcem da se plati.
Ja pitala svoj karton da prebacim kod njih…:)
moj Zeka je danas prošao ispod duge, i otišao u neki lepši mačji svet, gde može bez bola i patnje da skoči, jede, pije… :( pic.twitter.com/KuIawXEmw3
— DMD (@zubarica) May 22, 2017
Ilustracije:
http://www.petvetnovisad.com
http://www.darvin.rs
………
P.S. Da ne bude neke zabune, ovo je neplaćen i ničim izazvan tekst.
Moje divljenje i zahvalnost kolegama i koleginicama nemaju granice – ovo je najmanje što mogu…
17/06/2017 at 22:05
Hvala puno na ovim lepim recima. Eutanazija je zaista nesto najteze u poslu veterinara. Zaista nam znaci sto to neko I primecuje.
20/06/2017 at 12:58
Dragi kolega,
već sam pisala o tome šta sve lepo mislim o veterinarima, a ma koliko ja lično mislila da imam herca, sumnjam da bih mogla da uspavam i vrapca, a kamoli šta drugo.
Vama još jednom najlepše hvala, Bog eto nekog rodi za to što jeste, nema tu druge reči :).
21/06/2017 at 17:32
“Ja pitala svoj karton da prebacim kod njih…:)”
I ja bih! :D
01/07/2017 at 22:47
Ne znam kako mi je promaklo ovo za Zeku. ;(
Grlim te jako.
02/07/2017 at 08:24
<3