Stavim da se prodaje polica za TV i knjige – od 99 dinara, pa dokle stigne.
Naglasim opciju LIČNO PREUZIMANJE, iz sledećih razloga:
– nemam čime da rastavim policu,
– i da imam, nemam u šta da je upakujem (prema zahtevima kurirskih službi),
– i da sve gornje nekako i bude, STVARNO nemam vremena da satima čekam kurire da odnesu sve.
Naravno, u toku aukcije mi postave 1001 pitanje DA LI MOŽE SLANJE, a zašto ne, ovo i ono…
Na aukciji pobedi član koji je od Novog Sada udaljen stotinak kilometara.
Ja se sneveselim, već mislim o tome kako ćemo se natezati kad bude tražio slanje kurirskom službom, kad stiže poruka:
“Dobro veče. Iz …. sam, i odgovaralo bi mi da dodjem sutra kolima do Novog Sada izmedju 12 i 3 popodne. Posto dolazim Ford Eskortom, za slucaj da polica ne moze da stane iz tri dela, zamolio bih Vas da mi dozvolite da je kod vas rastavim na “sitnije delove”.
Vi recite meni da li Vam odgovara vreme?
(Ime člana)”
Pismeno, pristojno, kulturno.
Ja odgovaram da nema problema, u to doba sam na poslu – ali mogu pitati ćerku ili nekog mog da sedi tamo…
Ukratko:
– čovek se oko 13 h javio da kreće,
– ćerka se javila posle par sati da su momci njenih godina, da su doslovno za 10 minuta sve rastavili, da su pošteno platili i nisu hteli kusur.
I rekla je i ovo:
“Radni, brzi, prosto bolno koliko pristojni i vaspitani…”
Aukcija se završila juče oko 21 h.
Dakle, verujte – za svojih 1010 ocena na Limundu ovakvog kupca nisam videla.
Zaslužio je da mu se ime pomene, ali ne mogu :).
Mogu samo ovako da mu se zahvalim, da ga pohvalim – da mu poželim da ga služi u zdravlju.
Ilustracije: Zubarica; http://bfes-sciencefair2013.blogspot.com/p/experiment-1-invisible-ink.html
1 Pingback