I inače mislim da Limundo zapravo vrlo lepo oslikava naš narod onakav kakav je, i vrline i mane, a ovo je samo još jedan od tih “fenomena”.
Prodajem jedan stari krevet na Limundu; poveliki, puno drvo – 190×200. I rastavljen nije mali ni lak.
Napišem LIČNO PREUZIMANJE, i onda počinje cirkus.
“Zašto VAM JE TEŠKO da ga pošaljete kurirskom službom?”
“Zašto vas MRZI da ga pošaljete?”
“Koji si ti prevarant…” i tako dalje i tome slično.
Dakle, pišu mi ljudi udaljeni i po 300 km, koji bi rado da kupe krevet, ali da ga JA nekako dostavim njima do vrata – i da sve košta 400 dinara, normalno.
I šta sad ne valja u ovoj priči…
1. NEZNANJE.
Niko od dotičnih nije čak ni podigao slušalicu da pita ma koju kurirsku službu da li nose predmete tih gabarita – jer nije u pitanju TEŽINA, nego GABARITI.
Ne nose, ukratko rečeno.
2. NOVAC.
Recimo da kurirske službe nose ovolike predmete – ja treba taj krevet da spakujem po njihovim pravilima.
Ovo znači dodatni trošak; prodavala sam npr. jednu poveću sliku – pakovanje u stiropor, kuhinjsku foliju itd. je koštalo otprilike petinu cene.
Ili: kad kažem kupcu da može sam da organizuje prevoznika, šokira se mogućom cenom prevoza.
3. VREME.
Kurirske službe funkcionišu tako da ih nazovete, kažete podatke i da vam treba kurir, i onda – čekate.
Ovo inače radim za male pošiljke: kad odem na posao, nazovem kurira, on dođe između 12 i 17 h, neke druge službe između 10 i 16 h itd.
Dakle, ja treba satima da sam na jednom mestu i da čekam kurira, za kojeg NIJE SIGURNO da će doći baš taj dan (i to se događalo).
4. “APP”.
Jeste, piše da je lično preuzimanje, a što da ne probam drugačije, jeltakotakoje.
Uobičajena pojava u društvu u kojem sve “mož’ da bidne, a ne mora da znači”.
I što sad oni ne bi probali, možda se prodavac primi.
5. BEZOBRAZLUK.
Nikom od dotičnih ne pada na pamet sve gore pobrojano.
Nikom ne pada na pamet da JA imam neke obaveze, da od mene eventualno slanje iziskuje ceo niz izdataka i problema, ko me šljivi – mene MRZI da pošaljem, a inače sve može…
Ni od jednog ovakvog člana nisam čula: “molim vas”, “izvinite” ili ma šta slično.
Ni jednom od njih na pamet nije palo da član sa preko 1.100 pozitivnih ocena PRVO pita kurire da li može, promisli o pakovanju i vremenu i svemu, i onda napiše uslove kupovine.
I poslednje, ili možda PRVO:
NIKOM OD NJIH NE PADA NA PAMET DA SE SAM POMAKNE.
OČEKUJU DA NEKO DRUGI ZA NJIH SVE URADI.
Jedan kupac mi je čak predložio da stavim krevet na voz.
Dakle da ga ja upakujem, donesem do voza i natovarim nekako.
I da prevoz ja i platim, naravno.
Genijalno rešenje kojeg se eto nisam sama setila.
Letos sam kupila jedan pisaći sto; ispostavilo se da ni prodavac ni ja nismo znali da kurirske službe ne nose takve stvari – ja sam molila jednog lokalnog prevoznika, on je usput pokupio i sto kad je imao vožnju za Beograd.
Sto je bio meni pred zgradom za manje od 24 sata od kupovine, po ceni gajbe piva.
Ili: jedan mladić je od mene kupio poveliku policu, takođe preveliku za kurire.
Polica je prodata u ponedeljak, on je sutradan u 14 h došao sa drugom IZ KRNJAČE – za tren oka sve rastavio, nagurao u Eskorta (!), platio i odneo.
Dakle, svi ovi koji pitaju ZAŠTO NE TI, zapravo čekaju da neko drugi učini sve za njih, a njima samo do vrata da stigne.
U tom naumu će da se posluže potcenjivanjem, ucenjivanjem, vređanjem svake vrste – tako su navikli.
Tako funkcionišu.
U stvari – moj muž je (kao i obično) u pravu, on je rekao:
Njima zapravo krevet NE TREBA.
Da im treba, smislili bi očas kako da ga docimaju…
Ilustracija: https://www.liveauctioneers.com/item/6096427_lattoflex-queen-sized-bed-wallhanging-headboard
24/11/2015 at 13:51
Koiko znam, obim ne sme da pređe tri metra. Mislim, znam iz iskustva.
Nije mi se isplatilo da kao polovan prodajem tek kupljeni kauč pa sam se raspitivala.
Zato znam i ovo- postoje firme koje se bave prevozom i koje mogu u nekom razumnom roku da nađu mesto u svojim kamionima za to “nešto”. Za kauč su mi, doduše pre dve godine, tražili 6.000 din (Beograd-Niš) najpre, pa sam im rekla da mi se to ne isplati jer je on sam koštao 26.500. Za dva dana su mi ponudli prevoz za 4.000 dinara. Jedino je trebalo da bude rasklopljen i da ga neko preuzme, nemaju naviku da učestvuju u stovaranju.
Eto, možda nekome pomogne.
24/11/2015 at 15:45
Draga gospođo Negoslava,
vi govorite baš o onome čega malo ima: o čoveku koji je zainteresovan da nešto kupi, ne odgovaraju mu uslovi transporta, i SAM TRAŽI NAČIN kako to povoljnije da izvede.
Isto kao i vi, i ja sam zvala i molila prevoznike; ispostavilo se da može i “usput”, ako imaju neku vožnju u blizini, i ako je meni svejedno koji je dan i vreme, daleko je jeftinije.
A krevet ima daleko veći obim od tri metra, šta da vam kažem… Ovaj na slici je najsličniji mojem, i sklopljen nije mali ni lak.
Sto ljudi, sto ćudi…
Hvala na poseti :).
24/11/2015 at 22:57
Muž ti je potpuno u pravu.
Ne treba to njima.
Ili nisu sigurni da li im treba ili ne treba, pa ako može da se dobije na lak način… možda i treba.
Meni kada nešto treba, nazovem čoveka, saznam par detalja, sednem u kola i… gas. Kako mogu da kupim nešto što ne vidim.
Ako je prodavac iz Vranja… ja ga ni ne zovem… znam da u Vranje neću otići. Osim možda za auto. A i to je pitanje.