Moj (venčani) kum je Crnogorac.
Onako kako samo možete zamisliti, stereotip.
Visok, čvrsto građen, zgodan, crnomanjast, lep čovek.
Mečka, kajla, pištolj, kocka, Armani, dugonoge u jatima, milioni, kamioni…
Dobro, sada nije mečka nego Lexus, ali nema veze :).
Mlađi je od mene mesec dana, znamo se od naše 14-te godine.
Prema meni je uvek bio više nego korektan, iako smo iz dva različita sveta. Pomagao mi je uvek, makar savetom.
Njemu je otac pola života bio direktor najvećih firmi koje vam mogu pasti na pamet, a kum je bio onako, Pravo Crnogorsko Jedinče (ima stariju sestru :).
Razmažen, svojeglav, sklon kavzi, na kartama je gubio hiljade maraka za veče, ni sam ne zna koliko kola je razbio, devojke – potrošna roba…
Sve do jednom.
Negde kad sam bila studentkinja, našao je jednu ozbiljnu devojku.
Po meni – nešto posebno; finu, pametnu, studentkinju, atraktivnu da vam oči ispadnu, normalnu… Koja ga je i volela, i trpela sva njegova čudesa.
Posle jedno 3 godine zabavljanja, damica diplomira.
I onda mu, onako otmeno i odmereno kakva je bila, reče onu staru: Il’ me ženi, ili me se mani.
Ha!
Mom kumu tako nešto ženetina da rekne?!
Kako ju je otkačio, smejalo se pola (njegovog) kafića…
Devojka se staloženo okrenula na peti, za tri meseca se udala za drugog, i za još godinu dana šetala kolica ispred izloga (istog) kafića…
I tu je moj kum počeo da pije.
Pošto sam svako malo prolazila pored njegovog kafića, jedno jutro me on zovnu kroz otvoren izlog.
Sedi i pije, 8 ujutru.
Sad, pošto se kum ne odbija, ja sedoh.
On odmah zovnu dupli vinjak.
Za mene je jedan vinjak popiti, dva napiti se, a tri pevati i budaliti, al’ šta sad…
Ja sedoh, liznuh piće, čekam.
On mračan… I onda mi reče – kako mene, kao kumu, poštuje mimo drugih žena. I uvek me je poštovao.
I šta ja mislim – da li je on pogrešio što nije onda oženio onu devojku?
To je bilo prvi put da ju je pomenuo posle više godina…
Eh, sad.
Pošto sam ja od onih koji će reći šta misle taman da nebo padne, ja njemu ozbiljno rekoh da jeste.
Očekujući da prevrne sto :).
On je samo nastavio pažljivo da me gleda.
Onda sam mu objasnila da je on u svakom pogledu prilika, ali tu ima jedan problem.
Njegova stara uzrečica, koju često na tviteru ponavljam :), je – da ima devojaka za zabavljati se, i devojaka za ženiti.
Ova koju onomad nije oženio je bila za ženiti se. A ove koje sada viđa, i koje su oko njega, su samo – za zabavljati se.
I ja ne vidim kako će on dalje u životu, i gde – u tom svom okruženju – da nađe još jednu takvu…
On me je samo pažljivo saslušao, pitao kako su moji i tako to, u odlasku me (mimo običaja) poljubio onako kako se ljube ratnici pred polazak u bitku, i ja nekako izađoh na svojim nogama…
Bliže 40-toj godini se (ipak) oženio.
Našao je jednu za ženiti se, i verujte mi da je Prava :).
I ima još nešto: da mi je neko pre 20 godina rekao da će moj kum kolica sa ženskim detetom da ponosito šeta duž bulevara, ja bih se onesvestila :).
Verujte da sam tako predanog, ozbiljnog i pametnog oca porodice retko viđala u životu…
Samo još ne voli kad ga sekiram što je rođen baš na Osmi mart…:).
Ilustracija: http://www.moviescreenshots.blogspot.com/2010/12/godfather-1972.html
24/07/2011 at 00:44
Vish ti, bas se razocarao sto mu je prilika odleprsala sa drugim.
Stvarno ne bih znao kako bih ja reagovao. JOs nisam sreo takvu priliku pa da znam.
Ali eto nasao je drugu i ti kazes da je prava.
Mislim da svako nadje svoju zakrpu ili para kako god. Ne moze ako su razliciti da budu zajedno, jednostavno ne mogu.
A ta sto se udala za drugog, pa to mozda i nije bila za njega?
Ali znam, on i ne misli tako