Osim što ima realno nesrećnog naroda oko mene, uverena sam da ima još 10 puta više onih kojima je prosto navika da budu nesrećni.
Kao da postoji kult “NEMOJ BITI SREĆAN”, pa onda “uvežbano nesrećni” idu okolo s tom etiketom na čelu i ne dao Bog da im kažete nešto.
Ili da vi sami budete bezočno i potpuno neuviđavno srećni.
Uverena sam da poruke tipa “nemoj biti srećan” postoje oduvek i svuda. Kao da je deo svake kulture, i izbija u epidemijama u određenim periodima.
Imam utisak da otkad znam za sebe postoji uverenje da će se desiti nešto jako loše ako ste sada odlično, da će “bogovi” da “izazovu” neku tragediju ako budete onako, BAŠ srećni i sve tako.
Ima još gore.
Imam utisak da se smatra i da su otprilike “primitivni”, “siromašni” i generalno manjevredni ljudi srećni, a to je zbog toga što su neznalice i detinjasti.
Ono, intelektualno superiorni ljudi su “naravno” zabrinuti i tužni, jer “imaju dovoljno mozga” da sami nađu moguće loše posledice svoje današnje sreće.
Jeste nekad čuli da se za udovca/udovicu kaže da je “lako preboleo/la” i da su “prebrzo zaboravili” – ako deluju srećni? Makar i na pola sata…
A “poznato je” da se srećna osoba smatra “sebičnom” i “neosetljivom” na tragedije sveta, na primer.
“Kako možeš biti srećan kad ima toliko gladi u Africi, nemira u Ukrajini itd.?!”
A najgore je ovo:
Zasuti smo antisrećnim porukama.
Iz medija, iz okoline nam neprekidno stižu problemi i razlozi za brigu umesto rešenja, i ako ste očigledno srećni možete da ispadnete samo nenormalni.
SVI brinu naglas, a vi ste izuzetak – ne igrate socijalnu igru kako treba, prosto “morate” i vi da brinete i da budete nesrećni.
E, pa da vam kažem: imate pravo da momentalno prestanete sa tom glupošću :).
Svako od nas u proteklih 24 sata ima bar nekoliko razloga da bude onako, BAŠ srećan.
Ako ništa drugo, ulickala sam nokte na nogama i kupila lepe čarape, više nego dovoljno.
I da ne ostanem dužna onima koji su po navici nesrećni, koji tripuju na tome, a da ne pominjem one koji maltene prave profesiju od “biti nesrećan”:
Vaša “nesreća” vas ne čini duhovnijom, superiorno inteligentnom ili dopadljivijom osobom.
Ona neće pomoći da se osećate sigurnije, a tek neće pomoći da deca u Africi ne budu gladna ili da trava nikne.
TOTALNO JE BESKORISNA.
Kad god dovedete sebe u situaciju da “ne smete”da budete “previše” srećni jer ćete “prizvati” ko zna šta, ODLUČITE da se manete tog magijskog razmišljanja i zauzmite suprotan stav.
Jeste srećni, i imate pravo na to.
A sad odo’ na Kvantaš da kupim sebi jedno parčence slanine i farbu za kosu, i da usput pevušim – Dobro jutro, ovo iznad nas je nebo…:)
Ilustracija: http://www.trustfundboutique.com/women.php
23/03/2014 at 13:27
Svako je tvorac sopstvene sreće, dok su za nesreću večito drugi krivi. Pozdrav, draga!
06/04/2014 at 20:09
Postojalo je verovanje da se bilo kakva sreća ne sme naglas reći “da ne čuje zlo”. Pri tome se obično kucalo u drvo. Osim toga sve hrišćanske crkve uče da čovek na zemlji treba samo da pati da bi zaslužio “carstvo nebesko”.
Sve to, uz preterivanje koje je u mnogo čemu uobičajeno, iznedrilo je opisane: oni su srećni samo kada su nesrećni!
Bojim se da u ovakvim uslovima većini takvih nema pomoći.