Ludilo, medilo, krejzilo, što bi rekao moj muž.
U mojim godinama ova kriza već naveliko huji, a neke moje prijatelje je i oduvala :D.
Obično viđam sledeće:
1. Depresija.
Ljudi se suoče sa opadanjem psihofizičkih sposobnosti, pa i određenim oboljenjima, na žalost.
Zdravlja što se tiče – kad gledam moju generaciju, deluje mi da svi gresi mladih dana počnu da dolaze na naplatu negde posle 45-te godine, a posle 50-te su već “u fulu”.
Ovo je posebno izraženo ako dotad nikad nisu posebno vodili računa o sebi, i/ili nisu kontrolisali zdravlje.
U prevodu – već imaju dijabetes, žestoko povišen pritisak i tako neke slične bolesti.
Psihološki gledano – kad neko od nas, rođenih i odraslih u SFRJ, pogleda unazad i podvuče crtu… Verujem da je samo to dovoljno da čovek dohvati konopac, oprosti Bože.
Ostati bez firme i posla, deca odrasla i eventualno otišla, pogledate u bračnog druga i vidite s kim ćete ZAPRAVO ostariti i ostati u četiri zida – čovek može da nađe 1001 razlog da se totalno “ubedači”.
2. Euforija.
Ovo je ono što ljudi smatraju stereotipom: muškarci koji se razvode, kupuju crveni kabriolet i tome slično.
U mojoj generaciji toga ima zadosta, normalno.
Meni lično je posebno mučno kad moje drugarice (dakle, gospođe od preko 50 godina) krenu da se oblače i šminkaju kao od 25, slikaju u izazovnim pozama i slike stavljaju na FB i još svašta slično…
Po meni – u ludilo ove vrste ne upadaju ljudi koji su DOTAD sve to na ovaj ili onaj način imali ili “obavili”.
Može da zvuči kao stereotip – ali ja STVARNO nisam videla da ovakve budalaštine čini neko ko se iživeo punim gasom kad je imao 20, 25 ili 30 godina.
Ili je živeo punim gasom do 45 ili 50.
3. Zlatna sredina.
Ovde su ljudi koji su uspeli nekako sve da poređaju u glavi i životu, i deluju potpuno normalno, sa nekim izmenama dotadašnjeg življenja.
Krizu srednjih godina zapravo poimam kao otvaranje mogućnosti za “restart”, za postavljanje “na noge” novog sistema življenja koji više odgovara “sadašnjoj” osobi.
Drugim rečima – “krizu” poimam kao PRILIKU :).
Kao priliku za proces promene – nabolje.
Jedino što je STVARNO opasno je – udaljavanje od realnosti.
Viđam vrlo mnogo sveta srednjih godina koji zapravo pojma nema šta radi i zašto to radi, kao i kakve posledice će to imati na njihov kasniji život, pa i život njihove dece i bračnih drugova.
Uopšte nije bitno da li govorimo o tome da “opasno” dekoltovana (i nimalo zgodna) 55-godišnja gospođa stavlja na FB slike u izazovnim pozama ili se neki moj vršnjak razvodi jer se “zaljubio” – niko od njih nije SVESTAN.
Ponekad se pitam – šta li će biti kad se osveste…
Pročitajte i:
Kriza srednjih godina i problemi sa umišljanjem
Ilustracija: http://blockstring.com/forum/viewtopic.php?f=130&t=1496
25/05/2015 at 13:52
QQ! Moj čovek me izbrisao sa spiska prijatelja sa fejsa! Ko zna kakve slike kači! Molim te Bože, samo da nije našminkan.
26/05/2015 at 09:05
Iskreno se nadam da sam među normalnima.
Depresija od koje se lečim godinama, nema veze sa godinama života.
Muž se nije zaljubio, koliko ja znam :)