Da vam prvo objasnim šta je korupcija.

Ja ću da zaobiđem moralne, etičke, teološke, ornitološke, stomatološke i slične aspekte, probaću da se zaustavim na ekonomskim :D.

Kad sam bila bitno mlađa, mislila sam da je korupcija – podmićivanje.

No, prema neka dva davna (2004.) autora, korupcija je:
1. podmićivanje i poklon (i kao iznuđivanje usluge, i kao zahvalnost),
2. kleptokratija (krađa i privatizacija državnih, društvenih, opštih dobara/svojine),
3. pronevera (zloupotreba javnih fondova, krađa, otuđenje javnih dobara itd.),
4. ne-činjenje (svoje dužnosti, onoga za čega je dotični plaćen),
5. zloupotreba uticaja (posredovanje iz koristoljublja, u sukobu interesa i slično),
6. prihvatanje “neodmerenih” poklona (“speed” money),
7. prikrivanje lošeg upravljanja (“pokrivanje” malverzacija, pronevera, krađa, rasipanja…),
8. zloupotreba moći (pretnjama, torturom),
9. manipulacija odredbama, zakonima, uredbama,
10. greške samog izbornog postupka – i manipulacija rezultatima,
11. “rent – seeking” (javni službenici koji nelegalno naplaćuju usluge/robu posle kreiranja veštačke nestašice),
12. političari koji daju opipljive protivusluge u zamenu za “naklonost” izbornog tela,
13. ilegalno finansiranje kampanja

You name it.
Htedoh reći: šta od opisanog mi NEMAMO u ovoj zemlji?

bribe

Čisto radi akademske rasprave, ja volim jednu definiciju koja je, kako mislim, mnogo diskutovana u ekonomskoj nauci:

Sledećih pet faktora mora biti SIMULTANO zastupljeno da bi postojala korupcija:
– “davalac” daje krišom,
– kao nadoknadu za uslugu osobi od uticaja (ili posredniku),
neko dobro (materijalno, delo itd.) od koje će se ovajditi osoba od uticaja,
– koja je autoritet u odnosu na onog koji daje.

Šta nam je ovde nepoznato?
Ništa, normalno.
Sve znamo.

E, da, još jedna reč.
POSTOJI razlika između korupcije i krađe.
Krađa je kad mi neko iznese nov računar iz ordinacije.
Učesnici smo taj baja (#krepaodabogda) i ja.

Kod korupcije STRADA CELA DRŽAVA I NACIJA.

Nego, stadosmo kod onog što ne znamo…

Kuda dalje?
Ako policajac uzima mito da ne napiše kaznu… Krupan kriminalac može da plati DALEKO više od toga.

Ako doktor operiše za tarifu od 500+ eura, NEĆE ga potkazati onaj koji ne uzima pare. Ne sme, jer on radi samo za platu.

Da ne bude neke zabune – korupcija postoji u svim zemljama; koliko smo samo primera učili iz WHO… Samo se “drugačije ponaša”.

Ima jedna zanimljiva teorija o tome šta sve utiče na korupciju:
– religioznost; Nigerija ima stanovništvo koje ide u crkvu najmanje jednom nedeljno…:)
– lično poštenje. U Norveškoj je broj vraćenih nađenih novčanika 100%. Da ponovim – 100%. Isto kao i u Danskoj… Ako je za utehu, Švajcarci vraćaju 35% nađenih novčanika, eh :).
– sloboda medija.
– lična sloboda, prava građana.
– ekonomska sloboda. Ili – preciznije, deset ekonomskih sloboda, da ne gnjavim. Među njima je i zagarantovano pravo svojine (i intelektualne…).
– veličina (mal’ ne reče doza) “neformalnih” aktivnosti na tržištu…

Je l’ vam i to zvuči poznato?
Znala sam da sam dosadna :).

Ukratko:
– cene nisu normalne,
– u društvu preovladava prikrivena redsitribucija novaca naviše,
– demokratija se pretvara u farsu,
– finansijski, komercijalni, svi rizici koji merkaju investitore – oštre zube,
– etičnost i moral društva u celini opadaju, strmoglavo…

Nas su učili da korupcija izjeda društvo doslovno kao rak.
Mi se kao nešto borimo, traži se lek, ovo – ono, a sve je već odavno gotovo…

O tome kako se leči ću drugi put, kad me prođe zlovolja…

 

Ilustracija: http://www.cdbaby.com/cd/bribe1