Danas sam triput išla na državnu mamografiju – prijavih se za skrining. Dakle, išla sam prvi, poslednji, i nikad više put…

Odmah da kažem da je to jedna od retkih stvari u životu koje se smrtno plašim, a još više se plašim zgrade stare poliklinike – jer mi tamo jednom prilikom olako dadoše najtežu dijagnozu. 

Načelnica lično…. Duga priča.  

Dakle, na mamografiju i ultrazvuk dojke idem redovno, kako mi se kaže – ali, srce u petama. 

MAMOGRAFIJA U PRIVATNOJ PRAKSI. 

  1. Zakažete se. U petak za ponedeljak, recimo.
  2. Odete, slikaju vas, vrlo pažljivo i taktično, sve vreme pitajući da li boli i “MOLIM VAS podignite ruku ovako” itd. 
  3. Posle toga idete na ultrazvučni pregled, i dok posle pregleda ležite na otomančetu, doktorica sedi pored vas i priča vam šta je našla i kad treba opet da idete na kontrolu i kakvu. 
  4. Dobijete slike i izveštaj u ruke, platite i idete kući. 

MAMOGRAFIJA U DRŽAVNOJ PRAKSI 

  1. Zakažete se. Konkretnije, 21.09. vas zakažu za 29.10. U 10.15.
  2. Odete 15 minuta ranije. Čekate pred šalterom. Jer kako drugačije… 
  3. Primi vas momak koji (uljudno) uzme podatke. Uljudno vas odvede do vrata mamografije. Još malko čekate. 
  4. Najzad ste prozvani, devojka vas slika: vrlo pažljivo, nov aparat, ljubazno i pristojno. 
  5. Sve se završava, s rečima: NALAZ ĆE BITI GOTOV ZA ŠEST NEDELJA. AKO VAS KOLEGE BUDU U MEĐUVREMENU ZVALE NA ULTRAZVUK, NEMOJTE PANIČITI, TO NE ZNAČI NIŠTA POSEBNO. 

Mentalno potpuno kontuzovano se zahvalim i izađem napolje. 

NALAZ ZA ŠEST NEDELJA, šest vam majki… 

I, eventualno, ultrazvuk? 

A zamislite ovo. 

Meni, Bogu hvala, ne fali ama baš ništa. 

Zamislite nekog ko ima neke tegobe, kvržicu, cistu?! 

Kako će živ ostati šest nedelja?!

Lično, mislim da bih odmah otišla po kutiju Lorazepama da uspem bar malo normalno da funkcionišem svo to vreme. 

A koliko ste vi hrabri? 

Od 1 do 10?