Kao i sva zubarija, ja postavljam pacijentu nizove pitanja, od kojih baš ne moraju sva izgledati pacijentu smislena i logična :).
Jedno od uobičajenih pitanja je i – koliko sada imate godina.
Ne bi čovek verovao šta mi kažu :).
Mnogi krenu da se koketno kikoću (i muškarci i žene) i kažu – A što vas to, hihihi, zanima?
E, ne zanima me UOPŠTE, ali zubi niti se ponašaju isto, niti izgledaju isto od 18 ili 28 godina, da ne govorim o 48 ili 78.
Sledeći “veseo” odgovor je:
A koliko vi imate godina?
Obično smrtno ozbiljno odgovaram ili tačno godinama (48), ili kažem da im moja diploma (sa datumom rođenja) visi na par metara od očiju.
Još veseliji odgovor je laganje za 2-10 godina manje.
Pošto prilično dobro procenjujem koliko neko ima godina, posebno pod fokusiranim svetlom od minimalno 400 W, ja onda strpljivo objašnjavam zašto mi je bitno da znam tačno…
Jedna devojka je na pitanje koliko ima godina, preteško uzdahnula, poćutala, i parastos glasom izgovorila – 24.
Ja sam se uštinula pa zavrnula da se ne nasmejem – vidim da PATI što ima 24 :), po toj logici ja bih valjda trebalo da sam već Bože oprosti i sačuvaj…:).
Tek kasnije sam shvatila da je devojka iz vrlo pratrijarhalne porodice, u kojoj joj se svaki dan prebacuje da je već mogla imati troje dece i ovo i ono.
A ona tek diplomirala, koješta, propast jedna…
Imam na desetine pacijenata koji nisu hteli kroz više poseta da mi kažu koliko zapravo imaju godina, bilo to 38 ili 68…
I – što je meni posebno zanimljivo – nema neke razlike između muškog i ženskog pola.
Muški svet koji mi očigledno otac može biti, jednako vedro se kikoće i kaže:
Ja sam malo stariji od vas.
Kako MALO, mili Bogo, kad vidim da ima bar 70…:).
Kako god, ja sam zaključila da je to stanje duha, zapravo.
Ima ljudi kao što je ova dama, koji bez ustezanja kažu koliko imaju godina (1930. godište).
Ima mladih od 29, koji zaobilaze onoliko tu temu, da čovek prosto dođe na pomisao da imaju neku ozbiljnu ogradu psihološke prirode koja im prosto ne da da izgovore godine.
A jedan od boljih mi je bio jedan elegantni čikica iz dijaspore, koji je (pažljivo me odmeravajući) rekao:
Koliko imam godina?
Tačno koliko vam treba, lepa doktorka…:)
I šta sad čovek da mu kaže.
1931 godište….:).
Ilustracija: http://twibbon.com/support/kinki-kids-15-years-con-w
27/06/2011 at 17:57
mene samo (kao i moja draga zubarica onomad :)) ) pitaju da im nekako napismeno potvrdim da sam punoletna :)
04/07/2011 at 21:43
Vidiš i ja nisam znao zašto me zubar pita koliko imam godina…….
09/07/2011 at 18:28
Niti meni, do sada, nije bilo skroz jasno zašto me zubari, kao i ostalo medicinsko osoblje, često pitaju za godine.
Inače, kada su me pitali svaki put bi dobili točan odgovor na postavljeno pitanje jer nemam naviku se hihotati niti okolišati pa točno odgovorim na ono što me se pita.
Ono što ne volim je da mi se netko bahato obraća uslijed mojeg ne poznavanja medicinskog postupka iz kojeg proizlaze postavljena pitanja.
10/07/2011 at 12:18
Tomislave,
pa – znate i sami, prvo imate onaj obavezni formalni deo – mi podatke moramo imati. Ja čak imam zakonsko pravo da odbijem da radim ako pacijent neće da da podatke potrebne za medicinsku evidenciju, a svestan je, orijentisan u sva tri pravca i ostale definicije.
Ali zaista nama znači (u čisto stomatološkom smislu) koliko pacijent ima godina; no – meni je zanimljivo da se nećkaju i kad im sve lepo i ljubazno objasnim, taj deo nisam nikad razumela :). Veselje :).
Prijatan dan :).