Ko je sledeći?

Na poslu izbegavam oduvek bilo kakvo osuđivanje, diferencijaciju, pokazivanje stava o ma kome i ma čemu – polne, nacionalne, verske, sve moguće razlike za nas ne treba da su bitne, ne treba da nas se tiče da li je neko zelen, crn ili Slovak, mi smo učeni prosto da reagujemo na zatečeno stanje.

Takođe, učeni smo da ne smemo dozvoliti da nas provociraju po ma kom osnovu…
Ali se to (neminovno) neprekidno događa….

U doba Miloševića i početka rata mi se to desilo prvi put.
Tada je bilo – u samom početku – vrlo izraženo diferenciranje na Prave Srbe i one druge, i meni se neprekidno događalo da pacijenti pričaju o svojim stavovima (čak i vrlo žučno), ali mi prosto nismo obraćali pažnju.

Znate ono – slušate takve stvari kao što bi slušali TV, recimo.

Onda mi jednom uđe jedan deda, samo da pita nešto, sasvim nepoznat čovek.
Ja stojim sa koleginicama i pričam jedan vic o predsedniku, zaista sasvim bezazlen, svi se smejemo, a deka modri u licu i odmah kreće:
Kakva ste vi to Srpkinja kada možete tako da pričate o našem predsedniku?! Doduše, ko zna i šta ste….
Dalje nije za štampu.

Ja – stala.
Nije mi se to nikad desilo…

Odmah se trgnem, ispravim, i oštro kažem dedi:
Pod jedan: to što bi se dalo reći o politici nije pitanje nacionalne pripadnosti nego zdrave pameti, a pod dva: vrata su vam tamo.
Deda se očito nije nadao tom tonu, i brzo je potrefio vrata…

A naovamo je tek bilo svega.
Imam bar nekoliko pacijenata sa posebnim potrebama, Ciganima i Šiptarima se ni broja ne zna, da ne nabrajam druge ljude – dešavalo se da izazivaju podozrive poglede od strane drugih pacijenata….

Poseban problem mi je bio kad me Srbi iz Drugih Srpskih Zemalja ubeđuju da ja nisam Prava Srpkinja, jer smo mi ovde odrođeni, mlitavi, jadnici koji samo umeju da lagodno žive, drugo ću da preskočim…
Tu me je spasavala diploma na zidu i prezime njima sasvim jasnog porekla…

Drugim rečima, kad bi me neko naterao da premotam unazad, bilo je svega.
Moje viđenje je da je najgora priča ova koja se baš sad odvija: kad smo došli dotle da se diferenciramo na manjevredne Srbe i one Prave.
To znači da su svi ostali već prešli u kategoriju…
Kakvu?
Za čega? :(

Chaos, by Ivan Aivazovsky

Ne osećam se nimalo bolje zbog toga što sam ono-što-je-poželjno-da-budem. Kao i mnogi drugi, plašim se.
Jer imam utisak da sledećih – nema….

(Za Mahlat, s poštovanjem :)

Ilustracije: oceansbridge.com, christianhusbandsandfathers.blogspot.com