Sistem se planira kao takav; ne počinje se sa zidanjem još jednog kliničkog centra ili zapošljavanjem još 100 ili 1.100 lekara…
Osnovni elementi zdravstvenog sistema (koji dobro funkcioniše) su:
1. Finansije.
2. Resursi.
3. Upravljanje sistemom.
4. Usluge.
5. Informacioni sistem.
No, stvar nije ni blizu tako jednostavna; sveukupno gledano, sistem izgleda ovako:
Ako pogledate prethodni tekst, u kojem se zdravstveni sistem opisuje kao firma, mislim da je potpuno očigledno da govorimo o ozbiljnom menadžmentu.
Svaka od gornjih pet tačaka se može raspredati beskonačno, ali smisao ovog teksta je sledeći.
Džaba je okupiti nekoliko vrhunskih lekara/stomatologa koji će da diskutuju o tome kakvo zdravstvo treba da bude, koje su mu mane, šta treba da se popravi.
Imaćete na okupu grupu doktora koji su sjajni svako za sebe, vrhunski u svojim profesijama, pametni i sposobni ljudi, pripadnici različitih stranaka, od kojih ćete čuti FRAGMENTE o ovome i onome.
O tome kako ima previše administrativnih radnika u zdravstvu, kako centar koji raspolaže novcem ima ove i one mane, kako treba ukinuti solidarni porez, kako nema para za lečenje dece…
Svako od njih će iz svog ugla dati neku sliku, i to je otprilike to.
Za postavljanje zdravstvenog sistema na noge se uzimaju:
– vrhunski menadžeri, ekonomisti tipa shark general manager,
– stručnjaci Javnog zdravlja, eksperti za zdravstvene sisteme.
I to timovi i timovi ovakvih.
Tek negde na desetom mestu dolaze klinički lekari, specijalisti iz prakse – i to samo kao konsultanti.
Da se razumemo, ovde uvek postoje silne trzavice :), jer ekonomisti su ti koji gledaju da režu, a lekari ti koji viču gde treba i zašto, a nijedan sistem NEMA dovoljno para…
Ali to je kako se stvari rade.
Po meni – svaki jedan kolega i koleginica koje sam juče malko gledala u emisiji “Reč na reč” je u pravu, ako se izuzmu gledišta jasno političkog tipa.
Ali, to su FRAGMENTI.
Zdravstveni sistem se popravlja vrlo, vrlo teško.
Veoma je bolno, košta strahovito, i traje godinama i godinama.
A najkrupniji problem je – onaj koji je 2002. pomenuo u Ženevi dr Pekka Puska, nosilac najčuvenijeg javnozdravstvenog projekta:
Primarno je potrebna politička podrška; ali ne prosto politička podrška, nego national political commitment*, to je uslov bez kojeg se ne može.
I to je jedini način.
Sve ostalo je kozmetika…
……….
* Puska P. The North Karelia project: 30 years successfully preventing chronic diseases. Diabetes voice. 2008;53:26-29.
Ilustracije: http://phprimer.afmc.ca/, who.int/healthsystems/
01/03/2014 at 08:13
Za reformu zdravstva je potreban dobar menadzer sa tim se definitivno slažem,jer naš zdravstveni sistem je potpuno afunkcionalan i nesvsishodan.Nemamo anesteziologe,ali zato fizijatara i previše,specijalizacije se dele potpuno neplanski.
Srednji i viši kadar se edukuje na kojekakvim stručnim sastancima prepisivačkog karaktera sa ciljem daj bod ili dva da bih bio srećan ja,dok farmaceutske kuće lekarima finansiraju,inostrana kvalitetna predavanja i kongrese.Dok svet rasterećuje lekare mi ih guramo u sve veći posao jer srednji kadar dominira zdravstvom,a viši (strukovni) je potpuno neisplativ poslodavcu.Postavlja se pitanje sa kim će lekari uskoro da rade i ko će u njihovom timu moći da izvršava naloge -kadar koji na programima KME sluša predavanja tipa “Cucla ,da ili ne?”.O problemima elektronskog kartona,zdravstvenih knjižica,listi čekanja …. nemam snage ni da počinjem.
Problem lečenja dece(odraslih) u inostranstvu pod hitno rešavati kroz namenske fondacije,jer se za neka definitivna stanja u kojima nema mnogo mogućnosti za funkcionalni pomak skupljaju ogromne pare,a urgentne npr transplantacije završavaju letalno jer nemaju dobar marketing …..