Kako u stomatologiji uzeti pare

U ovom poslu se trguje na najneverovatnije načine :).
Uobičajene znate: gotovina, čekovi, sve slično…
Ali ima i svih mogućih kompenzacija i čarolija koje vam na pamet mogu pasti.

One 1993. godine smo imali podosta ponuda da nam usluge neko plati robom.
Tu je bilo odeće, kožnih jakni, cipela i sličnog “normalnog”.

No, jednom se koleginici desilo da pacijent (koji se bavio proizvodnjom toga) ponudi male kesice praška za pecivo, šećera, vanilin-šećera, suvog kvasca i sličnog…
Koleginica pristane, misleći kako je to, eto, nešto uvek korisno i potrebno; ali je izgubila iz vida koliko tih kesica se dobije za posao od 380 maraka :D.

Mislim, to su bili kartoni i kartoni kesica, mi smo to i delile međusobno, i delile i prodavale i rodbini i komšijama, mislim da čak još uvek ima negde poneka…:).

Onda se nešto malko kasnije meni desilo da pacijent nudi “Milka” čokolade od 100g – za uslugu vrednu oko 1.200 maraka…
E, tu smo bile mudrije :).
Platile smo jednog momka da to proda na pijaci, malko ispod cene, i ipak izašle na zelenu granu.

A ljudi što se tiče – to je tek bilo zanimljivo :).
Nikakvo čudo nije bilo da dođe žena na pregled, dobije detaljno objašnjenje i predračun, i kaže mi da će sledeći put dovesti “onog koji plaća” (ponekad je to bio muž), s tim da mi izgovorimo dva ili tri puta veću cenu – pa da ona i ja podelimo razliku…

Mislim, to je radio i muški svet, da ne bude zabune…

A jedna mlada žena me je posebno potresla…
Došla na pregled kod koleginice, po preporuci, koleginica sve razgledala, objasnila da ima nekoliko zuba za vađenje, nekoliko za opravku, i da se naprave četiri bočna mosta. Muž čeka u susednoj prostoriji.

Mlada žena, vrlo fina, blaga, kulturna, zahvali se, kaže da je to iznad njenih mogućnosti, pita koliko je dužna za pregled… I ulazi muž.

Njemu još jednom objašnjavamo sve, i on bez oklevanja vadi novčanicu od tada novih 1.000 DM, kao avans – te da počnemo da radimo…

Na čega pacijentkinja briznu u plač.
Mislim, žena pojma nije imala da on ima te pare, a ljudi u braku, imaju dvoje male dece…

Ne lezi vraže, ni koleginica ni ja nismo dotad videle takvu novčanicu :).
Sad, znate kako – nije ni da uzmemo ni da ne uzmemo, nemamo pojma da li je falsifikat ili šta…
Onda smo zvale jednog od “naših” dilera, koji je brzo došao, razgledao i opipao novčanicu i rekao da uzmemo bez problema, prava je :).

Za sve ima prvi put…
Kasnije, kada su se pojavili aparatići za proveru novčanica, ja sam naišla na jednu lažnu od 200 eura, i na dve od 20.

Da bi stvar bila zanimljivija, te dve su bile u snopu novčanica od 20 eura – koje je moj kum dobio direktno iz banke…
Mislim, nemam razloga da sumnjam u njega da je ubacio “svoje”, a iz banaka su nam itekako dolazili falsifikati. Šta sad.

A išle smo i u fendovanje.
To se obično događalo sa pacijentima koji imaju novaca, da se ne lažemo, mada vrlo retko – mislim, obično su dotični nestajali kasnije :).

To se radi tako što platite pratioca, i – odete da birate.

Koleginica i ja smo jednom išle tako kod jednog zlatara – ja sam izabrala jedan oduran prsten (ali za odgovarajuće pare), rolex rad koji sam u životu dvaput stavila na ruku, a koleginica lančić.
Pacijent, vlasnik radnje, nije oči skidao sa našeg pomečkastog, naoružanog pratioca, ali nije pravio nikakve probleme…

I danas se događaju neobične stvari i ima svakojakih ponuda, ali suština je da je držati ordinaciju sasvim isto kao držati kafanu na železničkoj stanici.…:).

 
Ilustracije: lqdmarkets.com/blog, forextrendnews.com