Fervent romanceČitam jutros jedan divan tekst AlphaHlafdige o tome kako su se roditelji upoznali i venčali, pa pomislih na moje starce…

Moja mati je kao devojka živela u Beogradu, kod sestre.
Tamo je završila školu, našla posao, i ostala.

Povremeno je po parku šetala sestrino detence, gde ju je moj matori i opazio.

On je odmah znao da je to žena njegovog života, samo je tu bilo malko problema :).

Prvi problem, ona je bila prezgodna mlada žena SA DETETOM.
Onda ju je nekoliko dana malko pratio po parku, pa je shvatio dve značajne stvari:
– nema burmu,
– dete joj se obraća sa TETO.

Ah, tu smo, dakle :D.

Tog momenta je dao otkaz tamo gde je bio podstanar, i našao stan preko puta nje, koji gleda u njene prozore.

Drugi problem: pokušao je da joj priđe, da prošetaju malko, ovo – ono, kako se tada kulturno udvaralo pa izdaleka počinjalo…
Ali se on njoj nikako nije dopadao.

Iako obrazovan, bio je ne samo vrlo siromašan, nego i prilično neotesan :D.
A i volela je plavokose…

Ukratko, od njegovog saletanja i udvaranja su njoj “rasli rogovi” :).

Tražila je način da “pobegne”, i kada se ukazala prilika da u Novom Sadu dobije bolji posao, ona se preselila – kod druge rođene sestre, koja je tada živela u Novom Sadu.
Dobila je posao u banci, i sasvim zaboravila na onog upornog, tvrdoglavog, suvonjavog ekonomistu…

No, đavo ne spava.

Videvši da se žena njegovog života više ne pojavljuje, da nije na poslu i to, moj matori je otišao kod njene beogradske sestre, pod izgovorom da je kolega sa školovanja (keva išla na neki birotehnički kurs), pa da joj vrati knjigu koju je pozajmio.

Bio je kupio i odgovarajuću knjigu, nego kako :D.
Naišao je na sestrinog muža, koji je – pojma nemajući šta se događa – rekao da se damica preselila u Novi Sad.

Moj ćaća je tog momenta dao otkaz i došao u Novi Sad.

Bila je zima…

A moja keva kaže da je jedno veče sedela kod sestre u kući, i šila – kad je čula kucanje u prozor (prizemlje).
Kad je odmakla zavesu – videla je mog matorog…

Kuća novosadske sestre je tada bila van grada, prema Rumenci.
Kako ju je moj matori našao – od celog grada, sam Bog zna :).

Kako god, dok je ona sedela tako zijajući u njegovu priliku pod pahuljama, došao je zet (muž novosadske sestre), i rekao da uvede čoveka u kuću, da ne stoji napolju na vejavici, nemajući pojma šta se događa.

Moja keva je uvela matorog, koji je ušao sa kafom, cvećem i pićem za domaćina.
Full oprema.

Zet ga je ponudio kafom, misleći da je neki kevin kolega s posla…

Onda je matori rekao domaćinu, inače oficiru JNA, da želi s njim ozbiljno da razgovara.
Pošto je deda već bio umro – moj matori je tražio ruku moje majke od tog zeta, kao njenog “staratelja” u to doba :).

Objasnio mu je ko je, da je nezaposlen, da je prešao iz Beograda, da radi sve i svašta, čekajući posao u jednoj od dve firme koje je “naciljao”, rekao da nema nikog, i da je to žena njegovog života, koju će paziti kao malo vode dok je živ…

Oficir ga je osmotrio, video jednog izbrijanog, pristojno obučenog čoveka, koji je očito do te mere smrtno ozbiljan da je rešio da gine, i rekao – da, njega što se tiče – nema problema, ako moja majka pristane…

Venčali su se u januaru.
A to je bilo 1958.

Dakle, u braku su 53 godine…
On je učinio za ženu i dete sve što je onda obećao, i daleko više.

Jesam li možda već rekla da je moj matori bio izrazito crnomanjast čovek, od onih garavih kojima su oči tako crne da im se zenice ne vide? :)

A kad je nedavno moja ćerka rekla kako joj se baš ne dopadaju plavokosi, rekla sam – bolje ćuti, maco, đavo ne spava…:)

I naravno – Who dares…wins :).

 

Ilustracija: dailypainters.com