Čitam jutros jedan divan tekst AlphaHlafdige o tome kako su se roditelji upoznali i venčali, pa pomislih na moje starce…
Moja mati je kao devojka živela u Beogradu, kod sestre.
Tamo je završila školu, našla posao, i ostala.
Povremeno je po parku šetala sestrino detence, gde ju je moj matori i opazio.
On je odmah znao da je to žena njegovog života, samo je tu bilo malko problema :).
Prvi problem, ona je bila prezgodna mlada žena SA DETETOM.
Onda ju je nekoliko dana malko pratio po parku, pa je shvatio dve značajne stvari:
– nema burmu,
– dete joj se obraća sa TETO.
Ah, tu smo, dakle :D.
Tog momenta je dao otkaz tamo gde je bio podstanar, i našao stan preko puta nje, koji gleda u njene prozore.
Drugi problem: pokušao je da joj priđe, da prošetaju malko, ovo – ono, kako se tada kulturno udvaralo pa izdaleka počinjalo…
Ali se on njoj nikako nije dopadao.
Iako obrazovan, bio je ne samo vrlo siromašan, nego i prilično neotesan :D.
A i volela je plavokose…
Ukratko, od njegovog saletanja i udvaranja su njoj “rasli rogovi” :).
Tražila je način da “pobegne”, i kada se ukazala prilika da u Novom Sadu dobije bolji posao, ona se preselila – kod druge rođene sestre, koja je tada živela u Novom Sadu.
Dobila je posao u banci, i sasvim zaboravila na onog upornog, tvrdoglavog, suvonjavog ekonomistu…
No, đavo ne spava.
Videvši da se žena njegovog života više ne pojavljuje, da nije na poslu i to, moj matori je otišao kod njene beogradske sestre, pod izgovorom da je kolega sa školovanja (keva išla na neki birotehnički kurs), pa da joj vrati knjigu koju je pozajmio.
Bio je kupio i odgovarajuću knjigu, nego kako :D.
Naišao je na sestrinog muža, koji je – pojma nemajući šta se događa – rekao da se damica preselila u Novi Sad.
Moj ćaća je tog momenta dao otkaz i došao u Novi Sad.
Bila je zima…
A moja keva kaže da je jedno veče sedela kod sestre u kući, i šila – kad je čula kucanje u prozor (prizemlje).
Kad je odmakla zavesu – videla je mog matorog…
Kuća novosadske sestre je tada bila van grada, prema Rumenci.
Kako ju je moj matori našao – od celog grada, sam Bog zna :).
Kako god, dok je ona sedela tako zijajući u njegovu priliku pod pahuljama, došao je zet (muž novosadske sestre), i rekao da uvede čoveka u kuću, da ne stoji napolju na vejavici, nemajući pojma šta se događa.
Moja keva je uvela matorog, koji je ušao sa kafom, cvećem i pićem za domaćina.
Full oprema.
Zet ga je ponudio kafom, misleći da je neki kevin kolega s posla…
Onda je matori rekao domaćinu, inače oficiru JNA, da želi s njim ozbiljno da razgovara.
Pošto je deda već bio umro – moj matori je tražio ruku moje majke od tog zeta, kao njenog “staratelja” u to doba :).
Objasnio mu je ko je, da je nezaposlen, da je prešao iz Beograda, da radi sve i svašta, čekajući posao u jednoj od dve firme koje je “naciljao”, rekao da nema nikog, i da je to žena njegovog života, koju će paziti kao malo vode dok je živ…
Oficir ga je osmotrio, video jednog izbrijanog, pristojno obučenog čoveka, koji je očito do te mere smrtno ozbiljan da je rešio da gine, i rekao – da, njega što se tiče – nema problema, ako moja majka pristane…
Venčali su se u januaru.
A to je bilo 1958.
Dakle, u braku su 53 godine…
On je učinio za ženu i dete sve što je onda obećao, i daleko više.
Jesam li možda već rekla da je moj matori bio izrazito crnomanjast čovek, od onih garavih kojima su oči tako crne da im se zenice ne vide? :)
A kad je nedavno moja ćerka rekla kako joj se baš ne dopadaju plavokosi, rekla sam – bolje ćuti, maco, đavo ne spava…:)
I naravno – Who dares…wins :).
Ilustracija: dailypainters.com
27/08/2011 at 13:05
uh sto mi se svidja tekst… :)
27/08/2011 at 22:55
Citam vase postove ‘krisom’ u poslednje vreme i stvarno uzivam u nacinu na koji pisete i u malim velikim mudrostima koje cesto u zablistaju u tekstu. Hvala na referenci ;)
27/08/2011 at 23:31
@Darko,
hvala :).
@AlphaHlafdige,
drago mi je da ste došli, hvala vama :).
27/08/2011 at 23:32
Suviše dobra priča za prosečan komentar.
Recimo da su sad neke stvari mnogo jasnije… (ono: klada, iver, i tako-to…)
28/08/2011 at 18:17
ево одговарајуће кафанске песме http://tekstovi-pesama.com/miroslav-radovanovic/ti-si-zena-mog-zivota/20059/1/ :)
28/08/2011 at 21:01
Prelepa priča, drago mi je zbog vaših roditelja i njihovih divnih sećanja na mladost; ali sumnjam da bi mogla da radi kod svakoga, tako da meni više odgovara pristup gospodina i gospođe AlphaHlafdige. :)
Ne mora odstupanje od sopstvenih pravila uvek da bude postulat. Ja sam celog života volela samo obrazovane, super-vaspitane, crne/smeđe, nikako sa plavim očima, nikako previsoke, nikako fizički jače i nikako dominantne/mangupe. I onda sam snizila svoje standarde do daske kad sam upoznala osobu koja je bila sve suprotno od toga – uskoobrazovana, vaspitana samo kad to, samo zato što sam bila impresionirana time što me je neko primetio. Nikad više. Bolje da me niko ne primećuje, nego da me primećuju osobe sa kojima je i običan razgovor osuđen na propast.
28/08/2011 at 22:24
@momsab,
hvala :).
@iva,
ja sam odavno rešila da više volim da budem sama nego s bilo kim (samo da ‘ne bih bila sama’).
Biti sam – i biti usamljen su dve sasvim različite stvari…
A svi mi itekako umemo sami :).
I srećno :).
29/08/2011 at 15:09
Samo uzdah na pricu!
09/03/2012 at 17:28
Занимљиво како се ситуација развија. У садашње време би испало да је ваш отац прогањао вашу мајку и да треба да буде утамничен. Срећа па сам ја старомодан и не схватам причу тако. :)
Јако лепо.
09/03/2012 at 17:30
Na svu sreću, i u mojoj generaciji, i u generaciji moje ćerke ima vaših istomišljenika, nisu svi izumrli :).
Hvala i svako dobro.