U nedelju popodne mi pacijent šalje SMS sa pitanjem gde hitno može da napravi snimak – sinusa.

Odgovaram da je 1. dobio stomatologa, 2. i ako nema snimka, i ako fizički nema RTG uopšte, ima načina da se ublaže tegobe – ako treba, mogu da nazovem njegovog lekara, niti je problem niti bi bio prvi put :).

Onda priča ide ovako:
Pacijent ima bolove s leve strane lica, gde njegov doktor (maksilo-facijalni hirurg) sumnja da je ili od (nekad) lečene gornje šestice, ili od upale sinusa.
I traži snimak sinusa.

Gde je sad tu greška?

1. Ako se sumnja na lečenu šesticu, prvo se kreće od stomatologa.
Svaki (zainteresovan) stomatolog s malo više staža će prilično lako da razlikuje problem ZUB od problema SINUS, a posebno ako je specijalista bolesti zuba i usta (kojem ovo “pripada”).

U mestu odakle je pacijent imaju ovakvog specijalistu ekstra klase.
Zašto je ona zaobiđena?

2. Ako se posumnja na sinus – pacijent ide ORL specijalisti.
Moje poznavanje ORL je skromno, ali stvar je ista kao i kod nas: zna se tačno kako se pacijentu ublažavaju tegobe dok ne bude kompletirana dijagnostika, šta se kad radi i daje, šta se konkretno traži itd.

U EU se za dijagnozu akutnog sinuzita traži i CT, čisto da se zna.

3. Gde ovde nastupa maksilo-facijalni hirurg?
Otprilike – još malo pa nigde.

Krajnje uprošćeno rečeno, AKO je šestica za vađenje, AKO pacijent ima i probleme koji iziskuju operaciju sinusa, AKO se ustanovi da bi vađenje TAKVE šestice uzrokovalo otvaranje TAKVOG sinusa – onda nastupa maksilo-facijalni hirurg.

Vrlo nategnuta varijanta, morate priznati :).

Tokom dalje komunikacije sa pacijentom, shvatam odakle vetar duva: otac pacijenta je hirurg (lekar), pa je prosto preporučio kolegu maksilo-facijalnog hirurga – Bože, ta čovek je stomatolog, sve je to isto.

E, problem je što nije isto, ni blizu.

Maksilo-facijalni hirurzi imaju strahovito opsežno obrazovanje.
Ovi koje ja znam su odreda završili i medicinski i stomatološki fakultet, specijalizacija je jedna od najzahtevnijih, obično “briju” znanjem.

ALI NISU ORL SPECIJALISTI.

Nisu ni specijalisti endodoncije ni bolesti usta i zuba.

Razlika između maksilo-facijalnog hirurga i specijaliste bolesti usta i zuba je otprilike kao razlika između abdominalnog hirurga i anesteziologa ili kardiologa.
Ne samo da je potpuno drugačija vrsta obrazovanja, znanja i iskustva, nego je potpuno drugačiji MINDSET.

Da vam dam primer:
Ja lično bih bez kolebanja dala maksilo-facijalnom hirurgu da mi skida mladeže ili operiše polomljenu vilicu, ne daj Bože.
Da mi operiše sinus – to bi bogami radio samo i jedino ORL.

Da me abdominalni hirurg operiše od upale slepog creva, u svako doba (opet, ne dao Bog); da me leči od povišenog pritiska – nikad.
Na sveto NIKAD.
A lekari su obojica, ne?

Potpuno je očito odakle ova zabuna:

Potpuno je preskočeno normalno (stomatološko) razmišljanje, normalan put dijagnostike i diferencijalne dijagnostike.

I sled od opšte prakse do specijaliste.

Znam da vam se ovo neće dopasti – ali za zdravstveni problem postoji algoritam kako – šta – kada.
I nije džabe izmišljeno da ne može tek tako da se dođe do nekog određenog specijaliste, ova mala priča je živi primer zašto i kako.

To što je u našim uslovima ovaj sistem obezvređen i doveden do apsurda, to je nešto drugo, ali – činjenica je da algoritam dijagnostike i diferencijalne dijagnostike mora da postoji.

Još samo da traje manje od mesec dana ili šest meseci…:(.

 
Ilustracija: http://brandonjalleman.blogspot.com/2012_06_01_archive.html