Kao devojka sam imala mačku, tj. mačora – ali je on bio više napolju nego unutra, pa nisam primećivala koješta baš toliko kao sada, sa ovim mačorom kojeg je ćerka donela.
Zeka
Prvo i osnovno, oni biraju koga će.
Ja sam onog nekadašnjeg mačora našla na ulici, usred žestoke zime, u 6 ujutru. Šćućurio se pred mojom kapijom, bledo-kajsija boje, drhtureći od zime, imao je neobične mrlje… Kad sam ga podigla, videla sam da je – osmuđen.
Kako čovek da ga ne unese unutra? :)
Siroto, maleno, oprljeno, na ciči zimi, mili Bože…
Ne znam da li treba da kažem u kakvog i kolikog mačora je izrastao….:)
Jednom pred prodavnicom u susedstvu vidim mačence.
Skupilo se siroto, maleno, našušureno i prugasto, decembar, jutro, zima stegla, ljudi ulaze i izlaze….
Mače se ne miče.
Sve do jednom.
Kad je izašla jedna mlada žena, ono se proteglo, krenulo da joj se umiljava, prede i tako to.
Ona je pomazila mače, pošla nekoliko koraka, i stala.
Onda se vratila jedan korak, očito razmišljajući.
Pa je još jednom pošla napred i stala.
Onda se još jednom okrenula (mače je davalo sve od sebe da izgleda prrrr :), došla do mačenceta, uzela ga u naručje, pažljivo ga umotala u svoj šal i…
… I donela ga do svog tamnoplavog Audija A6, stavila mače pažljivo ispred suvozačkog sedišta, i još pažljivije izvezla auto…
I sad vi meni objasnite.
Mislim, nemojte mi samo reći da mačence nije znalo da je u pitanju poželjna mušterija: meka srca, sa dosta para, sklona ugađanju SIROTOM malenom mačencetu.
Mlada žena je izgledala prosečno, u kesi nije imala ništa specijalno, ali eto.
Onda mi jedan pacijent priča kako se namučio da montira mramornu grejnu ploču horizontalno.
Mlad čovek, ETF, ozbiljan, zatvoren, a sad se baš raspričao.
Pokazuje mi rukama dimenzije ploče (veličina veće tacne), i nadugačko priča kako je to radio i šta je bilo.
I kako ga je majstor za ploče spasao kad se kolebao za boju/dezen, jer je rekao da je baš ta (najskuplja, normalno) ona koju će voleti njegova Maša.
Na moje podignute obrve, on nadalje toplo, neočekivano rečito i detaljno objašnjava kako je Maša malena (10 meseci, 4.5 kg), slatka maca, koju je našao na ulici.
Preciznije: preko puta mene je firma u kojoj radi mnogo dobrostojećih mladih inženjera, koji pretežno sami žive.
On tu radi, a mačence je (usred ciče zime, normalno) našao ispod kola, ispred firme.
Seća se i datuma – jer je to dan kad je preuzeo nov auto i prvi put njime došao na posao.
Nemojte mi samo reći da mačence nije u potaji sedelo pred vratima glamurozne, dobrostojeće firme, merkajući ko je pogodan za roba, i onda naciljalo ovog, i to baš kad je videlo nov auto.
Ma, da.
Jeste primetili da ima sirotih, MALIH mačića koji žive u pet shop-u?
O, da.
Svaki pet shop ima svoju mačku, da se ne lažemo.
Ako pažljivo gledate, videćete da svaka mesara, picerija, restoran imaju takođe svoje Prave Gazde.
Pogotovo ako su ustanove od renomea :).
Pazite, ako objekat nije prehrambenog tipa, mačka neće doći u papirnicu ili knjižaru.
Gledaće stomatološku ordinaciju, apoteku ili slično – nešto gde ima novaca, i toplih duša koje će rado otrčati odmah da kupe malko salamice (praške šunke, preciznije) i mleka – da siroto mače ne krepa od gladi.
Meni se dosad bar deset puta događalo da uđu (ako su otvorena vrata), ili da pokušaju da uskoče kroz prozor.
Znaju da ima pogodnih mušterija.
Dakle, oprez: ako ste meka srca, voljni da date pare na siroto maleno mačence – jer je gladno, jer mu je zima i tako, pogotovo u zimskoj sezoni, otvorite četvore oči.
Može vrlo lako da vam se desi da “slučajno” naiđete na Božanstvo Svog Života, kojem ćete ponosno robovati još 20 godina…:).
Ilustracija: Zeka.
27/05/2011 at 08:47
E,da, tako je moja tetka pokupila neko siroto mačence na ulici, koje sada njenom zlatnom labradoru lupa šamare, iako bi ovaj mogao da je poklopi četvrtinom svoje šape. Da ti ne pričam kako svaki put kad odem kod njih, mačka mora da odspava u mojoj putnoj torbi, jer sve što se donese u kuću, mora ona prva da ,,overi". Ili kada se naš kućni mačak, Obama, upiškio i ukakio mojoj mami na krevet iz čiste ljubomore što je otac (njegov voljeni rob) otišao sa njom na more, a mačka ostavio samog na milost i nemilost babi koja ga je hranila odvratnom hranom za mačke…I tako, još hiljadu priča…
27/05/2011 at 08:47
Širok osmeh :) … i zlatan zub, za mačence dabome
27/05/2011 at 08:53
Da je bilo malo više hejta, pomislio bih da je moja majka pisala :D
27/05/2011 at 09:03
od juce imam 7 macica zato sto sam se smilovala jednoj!
27/05/2011 at 09:24
Do sada sam imao tri mačora. Svi su namerno "nabavljeni", tj. kao dete sam baš želeo da ih čuvam i jedva sam nagovorio roditelje (iako živimo u kući sa velikim dvorištem koja bukvalno izlazi na dve ulice). Generalno uvek smo uzimali mačore kako ne bi smo dolazili u tu situaciju da posle tražimo kome ćemo da poklonimo prinovu. Prvo dvoje nisu bili nimalo slični opisanim u tekstu, dok ovaj treći, kojeg smo inače nabavili posle nestanka jednog i uginuća drugog, je totalno isti kao opisani primeri u tekstu. Tj. bio je. Voleo je da skita, da ne mari za svoje dvorište i da isključivo dolazi na spavanje (i to samo kada je kiša) i samo kada treba da jede. Tj. da iskorišćava. I sve je to tako bilo do skora. Od tada više to ne radi, ali sa razlogom. Iako ga mi vrlo lepo hranimo, isključivo svežim mesom i mlekom, voleo je on da ide po komšiluku da "prosi" (iskreno ne znam ko bi njemu dao hrane, jer ima nešto preko 14kg). I tako on naiđe na jednu stariju ženu od 87 godina, koja ga hranom namami i zatvori. Nije ga bilo dve nedelje. Slučajno sam išao u grad i čujem ja njega kako mjauče, video me. Povratim se ja, a beše oko 22.00h u slabije osvetljenoj ulici, i vidim svog mačora zatvorenog kod te žene, koja inače ima kapiju preko koje ni ispod ni iznad ne možeš ući. Sav izčerupan, izgreban, sav krvav od batina. Naravno, ništa nisam mogao, već sam kulturno pozvao gospođu na telefon da ga pusti i zapretio policijom. Ona me bukvalno *#%$?*#%. Ali šta se desilo te noći. Kako me je video nije hteo oka da sklopi i celu noć je vikao kako bi ga pustila. Toliko je vikao da cela ulica nije mogla oka da sklopi (po rečima komšije iz susedne ulice). Naravno, uplašena da zaista neću da zovem policiju, a i to da je postao nervozan pusti ona njega, ali pre toga ga još jednom lepo izbije i on dođe "sveže" krvav. Kasnije smo saznali da ga je bila dok je bio kod nje jer ju je lomio stvari u kući. I tako od tada više ne izazi ni na ulicu, samo sedi ispred kuće i jedva čeka da neko izađe. Nažalost na loš način je naučio lekciju.
27/05/2011 at 14:04
Na slican nacin je i moj macor nasao mog oca 2000. godine. Robovali smo mu do kraja novembra prethodne godine… I od svih macaka koje smo imali, bio je najboljSi :).
Btw, odlican tekst =)
27/05/2011 at 14:06
Obozavam mace, ali nazalost ne mogu da ih cuvam sada, jer zivim u stanu (ni slucajno ne volim da zatvaram zivotinje, a ovo bi im bilo ropstvo, zar ne?)…
Patim svaki put kad sretnem neku na ulici… :(((
A ova Stefanova prica me u sustini razbesnela. Tu babu bih #@%&*^… ne pitaj me sta. Isto to sto i ona macki.
27/05/2011 at 15:03
Hvala svima na poseti i komentarima, sad polako počinje da se vidi ko je sve #mackoljubac :).
Stefane,
ja bih je zadavila….
27/05/2011 at 15:40
@nastasja @zubarica
Moja kultura mi to ne dozvoljava, a i ako trebam da se borim radim to legalno, što bi trebalo da je u duhu vremena u kome živimo. Druga stvar je to što je to starija žena, sama, bez dece i muža i još ako na to dodamo da je "gastarbajterka" mislim da je priča završena. Možda će zvučati prosto i osuđivački, ali ja smatram da žene koje nemaju svoju decu, a pri tome nema nekih zdravstvenih prepreka nekako nisu dobre osobe. Ovo govorim iz više ličnih situacija.
27/05/2011 at 15:47
Stefane :),
znam da si takav, ali to je baš jako strašno :(.
A koliki je zaboga bio taj mačak sa 14 kg? :)
27/05/2011 at 16:14
@zubarica
Dovoljno je samo da kažem da ga hranimo barem 5 puta dnevno, isključivo svežim mesom (jagnjetina, ćevapi, mleveno meso, piletina, džigerica), a i mlečnim proizovdima (jogurt, mleko, kiselo mleko). Često mu dajemo i hranu za mačke obogaćenu vitaminima. A imamo ga već dve godine, i on se baš ubuckao. Doduše za samo dve nedlje koliko je bio kod te žene izgubio je preko 10kg, tek se sada ponovo popravlja.
27/05/2011 at 16:47
Siroma :(
28/05/2011 at 01:36
Ne znam zašto ću da napišem ovo ispod ali eto, valjda glasni tok sive kore.
Odrastao sa mačkama, psima & ostalim životinjkama… u kući.
Mačke se definitivno ne vežu za ljude koliko za prostor, lokaciju. Kažu kuću. Iako mnogi misle drugačije to nije istina. Mi se vežemo, tj one vežu nas za njih.
Rispekt za njihov personaliti.
Ne možeš da se igraš sa njima ili ih maziš kada hoćeš.
A pritom moraš da ih hraniš i pre nego traže traže.
Volim taj savršen pokret i način tih skrivenih žileta u papučama i još štošta ali da ne objašnjavam, znate svi. :)
Postoji neka teorija, ne znam da li je potpuno istinita a vezana je više za ljude.
Kažu da ko voli mačke voli i pse, ali među ljubiteljima pasa ima poprilično mačkomrzaca.
A znam neke koje su uz mačke mrzeli i pernate ljubimce tipa papagaje i sl.
I btw gone me misli ali ne mogu da zatvorim mačku sada u stan.
29/05/2011 at 20:39
evo linka sa Twittera :D
http://url.ba/zmpa
21/07/2011 at 22:59
Kada sam bio mali oko 7 godina neki bogatun od druga pravio rodjendan, (tada nisam razmisljao o parama).
Ja bio kod njega i svidela mi se kako se njegova keva nosi i rekao joj "voleo bih da si mi ti majka"
I danas to isto mislim.
22/07/2011 at 05:13
Ja bih nekako još uvek da mi je samo moja majka majka :). Bila je svakojaka, ali za mene baš kako treba… Mislim, prema meni kao detetu, kakva sam ja bila.
22/07/2011 at 09:45
Ti si onda srecna sestra brat :)
E da, zaboavio sam da se odusevim i da ti dcestitam na teoriji :)
Pa bravo Z :)
Nikada to ne bih primetio ali vidis da je istina
22/07/2011 at 12:19
Ovaj, vidi – moja stara keva je bila jedna VRLO opasna mala gđa kad je trebalo… Ali sa mnom nije moglo drugačije, još je bila super kako je trebalo :D.
A fala :).
04/11/2011 at 22:11
Mama maca donela četiri komada i instalirali se u kutiju na terasi. Izludeh. Svi se nacrtaju na vrata ne bi li popustio da ih primim unutra. Bih, da nisam alergičan na mačju dlaku.
05/11/2011 at 10:19
Imao sam do sada dva macora, naravno tu je i danas Zlatko I. Prvi je bio zuto-narandzast sa belim sapicama – Cvetko. Bio je gospodar celog kraja – najmanje 4 dvorca. Znao je kod koga kad treba da se pojavi da dobije najvise paznje i sve sta mu sleduje. Nakon 3 g. je nestao nazalost :-(. Zatim je dosao Marko sladak sivo-crni fantasticnu energiju je imao medjutim i on je nakon 1g. otisao :-(.
Aktuelni gospodar – Zlatko dosao je jednog zimskog jutra i kako odoleti malom umiljatom macetu a ne ispeci mu 2 cevapa i dati mleko. Umiljata je dobrica ali voli da bude po njegovom. Evo i sad me prekida u pisanju jer je bio u setnji pa me zove da ga pustim u dvorac izmazim u dam mu kraljevski obrok.
Volim macore a i oni mene.