Kako ostati normalan

Gledati dve stvari: humor i lepotu.

To leto posle bombardovanja smo ćerka i ja išle na 3-4 dana u Budimpeštu (ona je imala 9 godina), da švrljamo, gledamo avion u holu budimpeštanskog Hajata, jedemo kolače u Vaci ulici i gledamo ZOO…

Odande sam morala da nazovem jednog kolegu, koji mi je onako usput “veselo” rekao:

Ne vraćaj se, ovde je blato do kolena.

Sada je do ušiju.
Ne znam gde su kome uši, ali meni su iznad linije usana, dakle taman da dišem na nos.

Možda blato nije prava reč, ali ‘ajde :D.

Posao mi je takav kakav je – ja ga volim i vidim sebe u toj profesiji, ali realno – gledam patnju svaki dan. Većinu nas koji smo uspeli da ne dođemo do infarkta pre 50-te godine posao je naučio da pokušamo nekako da se izborimo s tim…

Meni uspeva na sledeće načine:

1. Samo vedro.
TV gledam retko, i to samo vedre stvari.
Za mene su vedre stvari neke serije (Keen Eddie, recimo), akcioni filmovi (tipa za dečka od 16 godina, kao RED ili The Expendables), i generalno neke (za mene) neopterećujuće stvari.

Čitam mnogo Teri Pračeta, Ladlama, Klensija i tako neke zanimljive stvari koje mi ne govore o državnom deficitu i umiranju dece od izlečivih bolesti…

2. Branite se.
Ne dajte trovačima da vas dave.

Sa ovoliko godina i staža, na poslu više ne dam da me kolju, jednostavno odbijem da radim – ili, u otmenijoj varijanti – kažem da nisam kompetentna i uputim drugom.

U privatnom životu, trudim se da se držim ljudi koji na KAKO SI ne odgovaraju sa NIKAKO (sa odgovarajućim patosom), koji su zanimljivi, imaju duha i – žele dobro i sebi i meni.
Pošto je takvih malo i sve manje, sužava mi se krug prijatelja, ali Bože moj…

Sebe volim više nego njih.

3. Bavite se nečim lepim.
Jedan kolega je posle trećeg infarkta počeo da hoda po Fruškoj gori, bere pečurke i – fotografiše ptice.
Imam bar nekoliko pacijentkinja u ozbiljnim godinama (čak i sa ozbiljnim oboljenjima) koje – plešu. Idu na neke penzionerske plesove, očarane :).

Jedna dama je počela da se bavi jogom posle 50-te.
Danas ima 63 i izgleda ovako:

I ja imam nekoliko zanimacija koje su onako, BAŠ lepota – čak mi se događa da radim ono što nisam ni sa 20 godina: da kupim sebi neku dranguliju pa probam pred ogledalom i divim se sama sebi :).

Kaputić stoji sjajno, vuna 80%, Limundo – 999 dinara.
I na štiklama izgledate kao bombona :).

Primetili ste još nešto:
Ne iznalaziti sebi mane.
Bar ne po svaku cenu :).

Po meni, život je sličan kao lajna.

Ne možete izmeniti činjenicu da postoje razni gadovi, da vam svašta rade, da je država ovakva kakva je, da nas truju i ukopavaju sa svih strana – ali možete da otpratite one koji vam skaču po nervima, i da učinite za sebe nešto lepo.

Mnogo lepog, verujte :).

BORITE SE.
Prečesto nikom drugom nije stalo.

Ako se vi nećete boriti za sebe, ko će?

Ilustracija: http://www.valuescentre.com/ukvalues/