Pre neki mesec mi naiđe jedan od mojih pacijenata koji su bili studenti ETF – sada inženjer.

Kao što je već opisano, maltene prototip: jako zlatan, vrlo pametan, ne baš komunikativan, a ovaj konkretni mladić – i ne baš lep, da mi Bog oprosti.

Mislim, ne ružan, ali verovatno ne mnogo privlačan devojkama.

Dok čekamo da anestezija počne da deluje, malko pričamo – on se zaposlio (inženjer smera računarstvo) u velikoj firmi koju drži jedan čovek poznat u njihovoj profesiji…
Vrlo je zadovoljan poslom i platom, i kao i mnogi inženjeri rado i sa žarom mi priča o poslu.

Onda malko bojažljivije nagoveštava da je sada vreme da počne da traži Devojku Svog Života, a pošto se dugo znamo, pita me – gde su se sakrile sve te normalne devojke…

Ja se smejem i kažem – define :), na čega mi on opisuje jednu meni vrlo poznatu vrstu devojaka…

Kažem mu da mi je poznato prezime vlasnika njegove firme, i pitam da li možda taj čovek ima ćerku da studira farmaciju – i opisujem lepu, visoku crnku.

Inženjer me gleda, iznenada kao van sebe.
Ja ponovim pitanje – a mladić će bogobojazno:
Vi nju poznajete?!

Reko’ – da, površno.
On će opet, sa još većim strahopoštovanjem:
Vi poznajete studentkinje farmacije? 

Ja i dalje ništa ne shvatajući, kažem – naravno, mnogo njih.
A moj pacijent reče:
A jel’ možete da me izvedete na farmaciju – onako, na kafu…?

Sad tu ja već shvatam šta je, počinjem da se smejem, kao i mlađa koleginica, a momak se vraća k zdravom razumu, i on počinje da se smeje, i objašnjava mi kako studentkinje farmacije i arhitekture važe kod njih u firmi za najlepše devojke, a ta određena – ćerka njegovog gazde – je njima otprilike kao neko mitsko vilinsko biće :).

Ja nikako ne mogu da prestanem da se smejem – jer stvarno sam svašta čula u životu, ali da neko želi da se izvede na bilo koji fakultet da bi eventualno upoznao devojku, to stvarno nikad nisam ni pomislila…:).

Onda mu obećavam da ću da ga vodim i na medicinu i na stomatologiju, i gde god da želi, ako treba da ugovorim sa nekom studenkinjom da ga ona vodi – nema da fali, samo navodadžisanje je profesija, da ne bude zabune…:).

Mladić – sad već crven do korena kose od naše zavitlancije, bojažljivo izjavljuje (“A da se ne ljutite, doktorke”) da bi on, ipak, samo na farmaciju, otići će on sam, zna gde je zgrada, samo da mu objasnim gde je kantina….:).

Strategy and tactics

Eto, dakle, inventivnog, inženjerski praktičnog načina kako naći devojku: shvatite gde se okupljaju, znate sigurno da ih tamo ima mnogo, statistički gledano mora da ima i nekih njemu veoma atraktivnih, i dalje – nema da fali :).

Lepo mi je čovek objasnio svoju logiku, sad što je meni smešno, moj problem…

A ima i kako naći onog pravog….:)

……….

(Za Kaću i @Soulstormer-a)

 

Ilustracija: jasonwulf.org, cherwelltragedy.blogspot.com