Kako naći Onog Pravog

Već sam pominjala jednu mladu stomatološku sestru koja u jednom periodu nikako nije nailazila na One Prave, uprkos brojnim kvalitetima koje je imala.

Mi smo, pokušavajući da je oraspoložimo, ponekad pričale neka naša uviđanja iz života, pa evo jednog…

Kada počne lepo vreme, u proleće, ja obično krenem rano ujutru da vozim bicikl po keju.
Pod “rano ujutru” podrazumevam najkasnije 6-6.30.

U to doba ima ljudi, pretežno u godinama, koji trče, žustro hodaju, rade vežbe…
Pošto je na tom mestu gde izlazim na kej takav kraj grada, ja viđam mnoge moje penzionisane profesore, više oficire, hirurge, neke pacijente koje znam – pretežno vrlo kočoperne dede, u fancy trenerkama i sa skupim patikama…

Jedno jutro, vozeći se u jednom pravcu, prolazim kao i obično pojedine čike – neki mi se javljaju, idem dalje – gde više i nema zgrada, i vidim da mi u susret ide jedna dama srednjih godina, jedina žena koju videh to jutro.

Gospođa od oko 55 godina, vitka, prava, sa punđom, vrlo lepa i negovana, polako hoda ka meni – a u pravcu deda – sa novinama u ruci.
Polako se približavajući, na svoje čudo vidim da je ona u snežno belom, štirkanom lanenom kostimu, savršeno krojenom, u prekrasnim belim sandalama, sa odgovarajućim šeširićem – blago rečeno, baš otmeno i damski.

Svaki jedan detalj, minđuše, ten, tašnica…
Sve kao sa naslovne strane.

Ja je obilazim pazeći da ne buljim i da ne slomim vrat od zveranja u tu fatamorganu :), pitajući se gde se gospođa zaputila u 6.10 ujutru po pustom keju – a tako “opremljena”…

Onda vozim dalje, prolazim mostove, krenem da se vraćam natrag, i u povratku izdaleka vidim kako lepa dama stoji, smeška se, a pored nje dvojica čiča: jedan moj bivši profesor i nekadašnji dekan, a drugi ekonomista koji je u inostranstvu zaradio penziju…

A – samci.
Obojica se smeškaju od uha do uha, laskaju, opet se smeškaju, pitaju damu da pogledaju novine, nude je kafom u obližnjem kafiću…
Ona otmeno pristaje.

Odvozim se dalje razmišljajući o tome kako ima i žena koje praktično razmišljaju: gospođa je očigledno sagledala situaciju, shvatila gde je prilika, i krenula pod punom ratnom spremom – bez obzira što je maltene svitanje :), i – eto.

Pretprošle godine se udala za ekonomistu…:).
I danas ih viđam, smeškaju se, dama je još uvek “pod konac”, a on je presrećan…

Kako naći onog pravog?
Kako već rekoh – strategija i taktika :).
 
Ilustracija: lifehack.org, chess.com