Moj matori je ceo život bio ekonomista u komercijali; kad je počinjao da radi, to je izgledalo ovako.
Prvo je dospeo u odeljenje koje je prodavalo koješta.
Na veliko.
PRVO.
Načelnik ga je posadio, i par sati mu pričao o tome:
– kako se na posao dolazi ranije i ne odlazi pre isteka radnog vremena,
– kako MORA da se nosi odelo, bela košulja i kravata,
– kako se komunicira sa strankama,
– kako mora da se brije i triput dnevno ako treba (moj matori je bio izrazito crnomanjast), ali u svakom momentu mora da izgleda izbrijan…
DRUGO.
Moj ćale je dobio nekoliko “prospekata” da nauči napamet (sa propitivanjem).
U prevodu, knjiga debljine po desetak santimetara sa detaljnim opisom robe koju prodaje.
O tome kako je lager morao znati napamet i još 1001 stvar, da ne pričam.
Kasnije, kao već iskusniji komercijalista na položaju, prešao je u odeljenje koje se bavilo prodajom koječega za vodovod i grejanje – OPET je učio napamet predebele knjižurine s opisima profila, fitinga, kolena i nečega.
TREĆE.
Kao početnik, nije imao svoju sobu – bio je za stolom nadomak staklene pregrade iza koje je bio šef.
Jednom zove stranka da pita za neke bojlere.
Čoveku treba mnogo, ali prvo sve da ispita… Davio je do besvesti, dok u jednom momentu nije pitao za oplatu unutar bojlera, a moj ćale – onako sklon da plane – mu je rekao:
Šta ja znam, nisam bio iznutra u tom bojleru!
I tresne slušalicu.
Na kraju radnog vremena, šef reče:
Doviđenja, kolege, vidimo se sutra.
A dođite malo vi, VI ŠTO NISTE NIKAD BILI IZNUTRA U BOJLERU…
Još par sati ribanja.
ČETVRTO.
Bio je normalan poslovni običaj da se poslovnom partneru pošalje cirkularno pismo izvinjenja i objašnjenja ako roba ili uplata kasne.
Ponoviću:
Bio je normalan poslovni običaj da jedna firma drugoj pošalje uljudno poslovno pismo u kojem se taj poslovni partner obaveštava da roba neće stići ili da neće biti plaćeno na vreme, uz izvinjenje i razloge kašnjenja.
Pazite, ne govorim o radnjama sa pet faktura dnevno, nego o ogromnim sistemima…
PETO.
Ćaletove “vešte” kolege su robijale, itekako.
Sećam se jednog koji je “gulio” četiri godine u Mitrovici zbog privrednog kriminala…
Mog ćaleta su jednom priveli jer su njegovo ime našli u adresaru nekog njegovog već uhapšenog kolege uz drugog grada.
Proverom priča uhapšenog ekonomiste i njegovih saradnika, bilo je jasno da je moj ćale bio nedavno u poslovnom kontaktu s dotičnima, a očevici rekoše da je moj matori otišao kući sa četiri nove gume…
Opa.
No, moj matori je KUPIO nove gume za kola, i to u susednoj firmi, imao uredan račun i sve, pustiše ga.
POSLEDNJE.
Moj matori ima 85 godina.
Reče da misli da je negde do 1975. recimo još postojao poslovni običaj da se firme dopisuju u slučaju mogućeg kašnjenja…
E, da: jesam li već rekla da se zaposleni u jednoj komšijskoj firmi tuže jer direktor insistira da na posao dođu umiveni, uredni i izbrijani?
To je mobing, to ne treba trpeti…
Ilustracija: https://www.healthylifestylesliving.com/liberate-the-mind/personal-development/do-you-feel-like-life-is-passing-you-by/
17/10/2015 at 07:12
Za razliku od tog vremena danas znamo za te pojmove-mobing,homofobija, prava deteta… I anarhija iznad svega !
18/10/2015 at 09:49
Nekad se svuda znao red.
Sada su lepo vaspitani i savesni bez posla ili na crnim listama kolega, nekada i poslodavaca, ne vole bolje od sebe.
Mnogo će vode proteći Dunavom da se stvari vrate u normalu.
18/10/2015 at 16:27
…jel’ i trezni?
21/10/2015 at 06:31
Kod mene ovih dana u firmi: Jedna došla na posao u providnoj suknji. Druga došla bez grudnjaka. Treća počela da dolazi na posao u gumenim čizmama na štikle sa tufnama!
I sad muke moje!
Kako pametnim, vrednim i sasvim normalnim i finim devojkama objasniti da ovo nije niti pristojno niti poželjno u našem kolektivu?
17/12/2015 at 22:58
Svidja mi se ovaj tekst. Voleo bih da više citam ovakvih tekstova, hoće li biti? Ima li neko da piše o tome?