… juče.
Koleginica koja radi sa mnom je bila pri kraju sa radom, a mene je čekao sledeći pacijent, kad je Čovek Mog Života ušetao unutra, cool kao i obično.

Veselo me je pitao – jel’ hoću da mu izvadim jedan zub, a ja sam – misleći da se šali – jednako veselo odgovorila da naravno da hoću :).

Onda sam ja dalje radila, a moj brka je i dalje jednako vedro pitao jel’ imam neke kombinirke – ja mu nudila klješta koja su najsličnija tome, on neće, ja se smejem i dalje radim…
I u jednom momentu se moj voljeni podiže i izađe napolje – sa rečima: sa’će on, brzo :).

Ja dovršim posao, ispišem pacijentu uput za snimak, ispratim njega i oca napolje, sednem…
I moj brka ulazi veselo, otvara šaku preda mnom, i ja vidim – zub.
Mati mila…

Stvar je u tome da moj muž ima izvanredne zube. Mislim, ja sam mu dosad izvadila samo jedan zub, ali to je sasvim dovoljno da znam kakvi su za vađenje.

Ovo je bio jedan umnjak koji ga je zaboleo u inostranstvu (juče se vratio s puta), i on je lepo odlučio da ga se ratosilja.
Pošto je zubarica njegovog života bila zauzeta baš kad je on naumio – on je lepo to sam.

Neće on njemu skakati po živcima.
A i – umnjak, jaka stvar, jedan više-manje…

Sad, ne bi ni to bilo najzanimljivije, nego ja – pažljivo razgledajući zub, shvatim da nedostaje gornja trećina jednog od tri korena…. Raj na zemlji.

Onda mu lepo kažem da sedne, dam anesteziju, malko razgledam, i izvadim i taj vrh korena – kao glava šibice.
Za svaki slučaj, nazovem rentgen, da odemo zajedno da ga uslikaju, da nije ne dao Bog ostalo još šta…
Moj brka i dalje sasvim veseo. Mo’š misliti….

sam sebi izvadio zub

Na rentgenu nas prime, njega snime, ja ostanem da čekam snimke, a on ode da plati kablovsku.
Kad je već tu, jel’.

Gledam TV dnevnik, kad dolazi jedan kolega koji je studirao sa mnom. Vrlo pametan čovek, ali turbo, plahovit Sremac sa očima kao na ulju i superkratkim fitiljem – pita me šta čekam.

Ja mu objasnim, šta sad.
Sremac me gleda belo, i onda poče:
Jel’ on normalan? Jel’ pri sebi? On je to trezan uradio? Da nije Bosanac?! Ako je on zdrav. Izvini, ali čovek baš nije normalan…. i sve tako :).

Ja već ne mogu da izdržim i počinjem da se cerekam naglas, rekavši mu da će muž sada da dođe, pa neka mu on objasni kako je sam sebi naživo izvadio zub, šta sad.
Moj brka dolazi, njih dvojica još malo pričaju o politici…

Dobijamo snimke, sve je u redu, sedamo u kola, i moj muž iznebuha kaže kako moj kolega ne samo da je nekako naglo ostario, nego i – nije baš onako… sav svoj :)).

Ja sad već ne znam kako da se uzdržim od smeha, objašnjavam mužu kako je kolega realno veoma opterećen porodičnim problemima, da bi drugi čovek odavno izludeo u njegovoj koži, itd. pri čemu moj muž i ostaje pri svome.

Posle još jednog semafora, ja tek onda krećem stvarno da se smejem…
Na upitan pogled mog muža – ja mu objašnjavam kako mi je prošlo kroz glavu na šta li će izgledati ako kolega – vrlo poznat kao “ludi” Sremac – krene nekom da priča kako tek zubarica ima “ludog” muža.. :).
Onda oboje počinjemo da se smejemo :).

A kad sam bila devojka lepo su mi babe govorile – čuvaj se brkatih, ti su najopasniji…

 

Ilustracije: logicaloptimizer.blogspot.com, xstrologyscopes.com/taurus