Ima jedna zanimljiva pojava kad čovek dođe u zubnu ordinaciju: vrlo često se dešava da mu prosto mozak stane, i onda lepo vidim da čovek pažljivo sluša šta mu govorim, ali da “unutra” ama ništa ne dopire :).
Strah je čudo :).
Sad, mi to rešavamo na razne načine – jeste primetili da pedijatri ponekad govore jednu istu (jednostavnu) rečenicu po deset puta, pažljivo gledajući da li ih pratite?
E, to vam je to :).
Mislim, pedijatri su i na meni probali “moje tehnike”, dok nisam umrla od smeha i rekla im da ne mora….:).
Osim beskonačnog ponavljanja, još ponekad zovemo pacijente kući da proverimo “da li slušaju”, dajemo im napismeno šta treba da rade (da Bog poživi pronalazača štampača, moj rukopis ni ja ne mogu da pročitam :), ili ih – prosto – zakažemo odmah sutra na kontrolu, da vidimo kako su.
Da se razumemo, to što pacijent očito “ne prati”, nema ama baš nikakve veze sa njegovim godinama, obrazovanjem, statusom, ličnošću…
To je jednostavno tako.
Meni je najbolji bio jedan inženjer od pre mnogo godina…
Čovek srednjih godina, vrlo inteligentan, uspešan i oštar poslovan čovek “sa očima na vrh glave”, koji se totalno oduzme kad dođe kod zubara :).
I sad, ja njemu izvadila jedan zub, lako i bezbolno, no – uprkos tome, vidim lepo da je i dalje “oduzet”.
Onda mu polako ponavljam da ne ispira usta, da drži hladan oblog…
I onda se okrećem koleginici i govorim kako me je pre nekog vremena ubola pčela u desni dlan, i kako sam držala smrznutu celu šargarepu, jer mi je tako bilo zgodno – i smejem se i pokazujem kako sam je savijenim prstima držala, na čega mi pacijent sasvim ozbiljno bojažljivo reče:
Doktorka, ja nemam kući smrznutu šargarepu… Jel’ može i grašak?
Onda tu nastaje ceo cirkus od smeha oko mene, dok mu blago govorim da može i šnicla, i mleveno meso, i smrznute višnje, i sve smrznuto što mi je u tom momentu palo na pamet….
Na čega i sam pacijent počinje da se smeje :).
A dešavalo mi se da mladom, vrlo pametnom studentu ekonomije kažem (posle pregleda) da mu se kvare obe gornje petice, i jedna donja šestica, na čega mi on kaže:
A koliko je to onda ukupno zuba za opravljati?
Ja mrtva ozbiljna kažem – šesnaest.
Onda nastaje duga pauza, tišina, i onda momak počinje da se smeje, govoreći mi kako sam ja najcool zubarka koju je video u životu :)).
Ponekad se služim drugim “tehnikama”; jednom sam jednoj dugogodišnjoj pacijentkinji rekla posle pregleda da joj se kvari jedan zub, na čega je onda ona posle dužeg, pažljivog promišljanja rekla:
Pa šta ćemo onda, doktorka, da radimo?
Ja kroz smeh rekoh – a šta vi mislite, S.? :)
Žena se tog momenta “prenula” i počela da se smeje (S. nije ni dete, ni neobrazovana, ni slučajno glupa žena, samo je u tom momentu imala brojne privatne probleme…).
O “zubarskoj gluvoći” i “zubarskoj češi” ćemo sledeći put…. :)
Ilustracije: 2asuccessdreamblog.com, michaelmorel.com
09/08/2011 at 09:11
Ovo me tako podsjeca na mene. Jednom mi je zubarka popravljala zub koji je valjda bio jako pokvaren. Izvadila je i zivac i stavila lijek ali kako mene nije bolilo zbog injekcije ja to sve nisam znala. Samo sam cekala kad ce zavrsiti da odem. I na kraju mi je rekla da dodjem za 15 dana da mi sve to zavrsi ali ja to nisam shvatila. Dosla sam nakon 3-4 mjeseca kad me zub ponovo poceo boliti a ona me napala “gdje sam do tad”.
Eto, zato sam promijenila zubarku pa sad imam jednu koja mi napise kd trebam doci :)
09/08/2011 at 09:11
:)
Jeste, zato i mi sve pišemo – znate kako, svako ko imalo ima iskustva sa ljudima, zna da ne samo da im nekad mozak stane, nego prosto ima nekad situacija gde su ljudi privatnim problemima toliko opterećeni da ne uspevaju i na nas da misle…
Drago mi je da ste naišli na zubaricu kod koje se dobro osećate, Bosanka :).
09/08/2011 at 09:12
Ja sam pre oko 3 meseca otišao kod zubarke, pošto su mi valjda donje petice (nisam siguran, predzadnje) otišle skroz, i zakazala mi je ali me je mnogo strah da odem, pošto nikada nisam koristio anesteziju, nisam siguran da li BAŠ ništa neću da osetim, u poslednje vreme zaista bole i moraju da se vade, ali šta sad.. :(
09/08/2011 at 09:13
Dragi anonimni,
jesmo mi jako strašni, evo ja upravo radim na tome da pustim brkove, pa da budem još strašnija :).
Ako ikako možete, tražite nekog da vam se dopadne kao čovek, da imate poverenja, to je pola posla.
I mnogo sreće, od srca :).
09/08/2011 at 09:14
Supruga mi je stomatološka sestra i slatko se smeje na sve Vaše priče!
Kaže kako su rekli jednom pacijentu da ne jede dva sata, a on na to kaže da je vegetarijanac!!!
:))
Na to je njena zubarica rekla:
“OK, 2 sata nemojte jesti šargarepe!” :))
09/08/2011 at 09:15
Hahahah, fenomenalno :)).
Onda vaša supruga zna sve moje priče napamet :).
Jedna moja koleginica, iznervirana time što se pacijent u čekaonici najeo čokolade, rekla mu je da dođe na kontrolu sutra, da ne jede ništa, a vode samo pomalo (Dalmacija, 35 stepeni). Čovek sutra jedva živ – kaže: doktorka, TAKO sam teško izdržao vašu plombu…:).
Pozdravite puno koleginicu, i sve najbolje :).