Još neko moj

On je prešao skoro 900 km da me upozna.
To je već trebalo nešto da mi kaže :).

Znate onako one tvrde, brkate, macho dase, koji uvek imaju pokeraški izraz lica, i spremni su sasvim cool da prođu glavom kroz mnogo zidova da bi stigli do toga što žele?

E, o tome vam pričam.
Posle više godina mi je sasvim nonšalantno objasnio da je sve do 1.000 km – tu, blizu…:).

Mislim, znam da ovo nije baš za verovati, ali čovek mog života je Onaj Na Koga Se Mogu Osloniti, onaj koji voli životinje (i one njega), koji i danas smatra da sam Jedina i Ona Prava, koji ume da napravi savršeno punjene pečurke, ima jake preplanule ruke i itekako bezobraznu jezičinu kada je potrebno.
Godinama pokušava da me nauči da popijem pivo; bezuspešno…:).

Živeo je u raznim zemljama, čita Moraviju u originalu – mada smatra da je Klensi ipak car :), razume se sa Fincima i Škotima kao da je odrastao s njima, voli Stounse, ne ume ni on da peva, ne želi da govori nemački osim kada MORA, jako ga zanima fotografija, žali što ne može da pojede koliko je nekad mogao i ne priča nikom kako je bio reli vozač…
Jedan je od retkih ljudi koji ima istinsku mudrost.

I – jedini muškarac kojeg volim, a povremeno se još i zaljubljujem u njega :).

Ilustracija: Chinese caligraphy for Devotion, learnchineseez.com, bashorevisited.blogspot.com