Mislim da je svako od nas nekad u životu sebi postavio to pitanje, a mnogi i više puta dnevno :).

Svaki dan viđam odrasle ljude koji nisu imali adekvatne roditelje, na ma koji način, i koji još to nisu prevazišli – čak i kad su roditelji odavno pokojni.

I obrnuto – svaki dan viđam roditelje koji pojma nemaju šta će sa svojom decom, nemaju nikakvu komunikaciju vrednu pomena, čak ih i ne poznaju, ako ćemo pošteno.

Pre dvadesetak godina jednog školskog druga upitah da mi opiše svoju ćerku (tada desetogodišnje dete) – kao ličnost.

Moj obrazovani i inače vrlo pametni drugar mi posle dugog promišljanja reče:

Ona ima predivne oči.

Eto, to vam je to.
Dete nije vredno, tvrdoglavo, ranjivo, ma šta – nego: ima lepe oči. Kao ličnost…

Postoji bezbroj načina kako neko može postati neadekvatan roditelj.

Osnova roditeljstva je otprilike ovo:
– roditelj mora da zadovolji fizičke potrebe deteta,
– da zaštiti dete od fizičkog i emotivnog povređivanja,
– da pruži detetu ljubav, pažnju, naklonost, podršku,
– da objasni detetu granice, na vreme ga adekvatno kazni, i
– da zahteva od deteta određene odgovornosti.

Već vidite kuda stvari idu: svaki od ovih roditeljskih zadataka podrazumeva mali milion mogućih problema.

I sve je međusobno povezano.

Šta se smatra roditeljskim veštinama koje su neophodne da bi ma koji čovek bio dobar roditelj?

Šta uopšte znači “biti dobar roditelj”?

Znači – podići dete koje će izrasti u zadovoljnog, uspešnog odraslog čoveka, koji neće imati “bagove” koji bi ozbiljno minirali njegovo samopoštovanje, uspeh, sliku o sebi i još milion drugih stvari.

Koje su potrebne roditeljske veštine?

1. Mnogi autori na prvo mesto stavljaju – komunikaciju.
Neophodno je razviti normalnu, JASNU komunikaciju sa detetom.
BEZ emocionalnih ucena, bez pretnji, omalovažavanja i ponižavanja.

Koliko puta ste čuli da otac (čak i nežno) ćerki od 4-5 godina kaže: “Popišuljo jedna”?
Možda ne deluje kao omalovažavanje, ali dete to obično sebi prevodi sasvim drugačije…

2. Precizno definisanje očekivanja.
Ne možete od deteta očekivati SVE.
Samo ponešto, i to odgovarajuće za uzrast.

Ne možete dete naterati na 81 vanškolsku aktivnost, ne smete mu natovariti na leđa da brine o vama, o mlađem bratu, o brazilskom fiskalnom deficitu.

3. Biti staložen usred životne nepogode.
Ne dajte da zbog deteta budete izbezumljeni od besa.
Ne dozvolite sebi da ma kakve spoljnje nevolje po dolasku kući izručite detetu na glavu.
Ako vam se omaklo, a svima se događa – lepo otidite, recite da vam je žao, pokušajte da se iskupite, da objasnite, kao što bi bilo kome drugom koga volite više od sebe.

4. Disciplina, posledice, i konzistentan pristup ovoj sferi roditeljstva.
Razmislite pažljivo šta vam je bitno.
Mislim, BITNO.

Pošto vam SVE ne može biti od jednakog značaja, promislite pažljivo koje tri ili koji pet stvari su vam najvažnije po pitanju podizanja deteta, i tu se ukopajte.

Ako vam je bitno da dete bude vaspitano – krenite odmah da ga učite na “Dobar dan”, “Izvolite”, “Molim” i slično; odredite adekvatnu kaznu za nepostupanje, i držite se tog sistema DOSLEDNO.

Deca vrlo brzo uče, lako će shvatiti jednostavne sisteme.

5. Biti model za primer.
Ako od deteta tražite da se ponaša pristojno među svetom, vi ne možete pretrčavati ulicu na crveno, paliti cigaretu i bioskopu i obraćati se dvaput starijima sa TI.

I milion drugih primera…

6. Efektivno nagrađivanje.
Odlučite za čega ćete nagraditi dete, i – opet: držite se toga dosledno.
Nagrada mora da bude realistična.

Nemojte detetu od 12 godina obećavati nagradu od 200 eur “ako bude dobro kod zubara” – to vodi ka tome da kasnije ono ucenjuje vas, između ostalog.

Jako pazite da ne upadnete u ucenjivanje, a emocionalno ucenjivanje je posebna, duga priča, koja vodi brojnim problemima.

Dete ne nagrađujte hranom, skupim stvarima.
Nagradite ga odlaskom na bazen, u šetnju, igranjem, bojicama, kreativnim slagalicama… Ne novcem.

Prava nagrada je samo i jedino ljubav i podrška.
Kako god je proveli.
Sve ostalo je zapravo bezvredno…

 

……….

Ilustracija: farmersdairy.co.uk