… nego medicinski :).
U ono doba, kao i sada – da bi neko bio doktor stomatologije, mogao je da završi:
– stomatološki fakultet,
– stomatološki ODSEK medicinskog fakulteta.
O, da, postojala je itekakva razlika…
Rekoh već da smo imali prve dve godine iste kao opšti smer, a i kasnije iste predmete, samo neke redukovane – iako po istim udžbenicima.
Za stručne (stomatološke) predmete su često angažovani beogradski profesori, “naših” u to doba nije bilo mnogo.
I tako ja sva srećna i ponosna, sa blistavim uspehom uzeh diplomu, i krenuh da radim sa koleginicom koja je bila zagrebački đak…
Sa diplomom stomatološkog fakulteta.
Majko draga, kad sam ja videla šta sve ne znam…
Ona je – iako starija od mene devet godina – do te mere bolje znala stomatološke predmete, da ja nisam ni na koji način mogla da joj stanem uz rame, iako smo obe bile polivalentni stomatolozi.
S druge strane – ona pojma nije imala o pneumoftiziologiji (mi smo to polagali kao odvojen predmet, kao uslov za internu medicinu), i da ne gnjavim – u opštemedicinskim predmetima mi nije bila ni do kolena.
A koja mi je to uteha…
E, onda sam ja lepo još jednom počela da kupujem (zagrebačke) udžbenike i da učim sve stručne predmete još jednom.
Kad pogledam unazad, mislim da mi je trebalo otprilike tri godine žestokog učenja uz rad – i uz nesebičnu pomoć te koleginice, da možemo “barabar” da radimo, da razgovaramo, i sve slično…
Kasnije, kad sam radila sa beogradskim đacima, videla sam da je razlika ista.
Da mi Bog oprosti, mislim da je danas ta razlika još očiglednija.
U ovom vremenu pada svih vrednosti i kriterijuma, moj fakultet je daleko drugačiji nego u ono doba… Beda je.
“Pao” je i beogradski – ali verujte, ITEKAKO se dobro drži, i itekako njihovi doktori znaju, sa mnom radi jedna mlada koleginica koja je relativno skoro diplomirala u Beogradu – znam tačno šta zna.
Mislim, znaju svi – samo zavisi “čiji su”…:(.
P.S. Ovo napisah od razonode, jer me svaki drugi dan neko pita – da li je “zubarica” samo nick :).
EDIT:
Pošto se upravo javio kolega dr_Vodolija sa Pančevačkog fakulteta, još par reči.
Videla sam samo jednog mladića s tog fakulteta; on je teoretski bio i ovako i onako :), a već sam rekla 101 put da to ne smatram nekom manom, svi se naučimo.
On se školovao uz rad, ubijao se od posla i učenja, mislim da nije moglo bolje, uprkos njegovoj ličnoj inteligenciji.
Međutim, on je imao IMPRESIVNU manuelnu spretnost i veštinu.
Dok je sedeo sa strane, a ja se spremala da uzmem otisak alginatom jednoj pacijentkinji, upitah da li bi on – bi.
Ja mu namerno, na brzu brzinu, dadoh alginat u pogrešnoj kašici – znate kakav je bio otisak?
SAVRŠEN.
Centriran, sa svim detaljima, kao da sam ja uzimala…
Dakle, da ne ponavljam priču o državnim i privatnim fakultetima – ko želi, znaće…
Leave a Reply