Nedavno na nekoj edukaciji videh jednu koleginicu koja je mrtva ozbiljna izjavila kako je došla jer želi još da nauči, kako bi ljudima objasnila…
…Da treba da ŽIVE, da budu srećni (kao što je recimo ona :), da je život lep, da ptičice pevaju i cveće cveta, da ne treba ići okolo natmuren i ogorčen i misliti o problemima, da treba čuvati zdravlje i sebe i tome slično.
Prisutni su je gledali onako, u neverici :D.
Koleginica starija od mene, nije dete.
Govori u naučenim frazetinama, praktično – recituje, i to vrlo očigledno.
Tek kasnije shvatamo da je išla na kurseve tipa Lujze Hej ili tako nešto, mislite pozitivno pa će svet oko vas biti pozitivno mesto i tako to.
Dalje ide zasipanje izjavama tipa: moj život je pun prosperiteta, volim sebe – volim svaku ćeliju svog tela, ja sam otvoreni kanal za nove ideje, sve za čime tragam je već unutar mene itd. itd.
Bajno :D.
Što to neće uspeti?
1. Ljudi ne vole da im neko otvara oči.
Dapače – ne da ne vole – nego ponekad i zdušno mrze tog koji pokuša tako šta, makar im bio i rod najrođeniji i u pravu i s najboljom namerom.
Ovo zna svako ko je makar malo radio na ma kakvoj edukaciji, reedukaciji i slično.
Jednostavno, ne možete ništa, ama NIŠTA – ako ta osoba lično, iz pune svesti ne zatraži pomoć, i još da je spremna na promenu, da ima kapacitet da se menja, da ste vi lično adekvatan učitelj i sve tome slično.
Ako NEĆE, nema teorije da ga neko “na silu” promeni, a posebno ne draga koleginica sa “spread the love” i “world peace” stavom.
Da zanemarimo za trenutak to što nije etično spopadati ljude unaokolo bez da sami traže pomoć i još koješta na tu temu.
2.Ponašanje, stav tela, gestovi pomenute koleginice… Nisu u skladu sa verbalnim porukama.
Osim što nije obratila pažnju na to da je posmatra mnogo matorih, ciničnih sokolova koji po 20+ godina rade sa ljudima i navikli su da registruju svaki treptaj na sagovorniku :D.
Neke od bazičnih maksima gospođe Lujze Hej (pa time i ove koleginice) su:
A draga koleginica neće da odgovori na više puta ponovljeno pitanje npr. koliko ima godina.
Druga koleginica (lekar) i ja smo je pitale po par puta svaka, čak i govoreći da mi imamo 48 i 52 godine, ali jok.
Dakle, neko ko sipa fraze tipa “ja sam dobro sam sa sobom” neće da izgovori koliko ima godina?
I još hoće da ide da uči okolo ljude kako i sami da postignu da budu srećni i u harmoniji sa sobom i svetom?
Pa jedino travu da prodaje…:D.
Ilustracije: http://www.louisehay.com/affirmations/#
http://www.arlboston.org/spreadthelove/
28/11/2015 at 16:17
Svaki dan na mejl dobijem nekoliko takvih u PPS formatu… sa fotografijama, otprilike istim kakve si ti stavila… i tekstom, otprilike istim kakav si ti navela…
Jedina reakcija je “Delete All”.
Jedino i dalje ne shvatam ljude koji takve mejlove prosleđuju iako ih poznajem jer mejlove dobijam od prijatelja i poznanika a ne od nepoznatih ljudi.
Da li je to rutinsko “forvardovanje” svega što dobiju ili postoji stvarna vera u nešto tako… to ne znam.
Znam da od mene ne idu dalje.
29/11/2015 at 10:24
Slažem se gospođo. Kada je učenik spreman jedino tada i učitelj ima svrhu, sve ostalo, kako to naš narod kaže, uđe na jedno a izađe na drugo uvo.