lightningI za to dobijam račun kao i za grejanje – poveliki, kićen, šaren, sa mnogo stavki koje niko ne ume da mi suvislo objasni, i naravno – struja je skuplja i-haj u odnosu na kućnu.

Kako već i treba za industrijsku delatnost koja troši celih 350 tog nečega mesečno….

Šalu na stranu, ordinacija jeste relativno veliki potrošač u odnosu na neku običnu  radnju: mi imamo dva suva sterilizatora po bar 900 kW, druge sterilizatore, kompresor, klimu, to sve nisu mali potrošači.
Da đavo ne spava, uvek ima problema…

Prvi problem je taj što neki “slepci” koji su pravili moju opremu i aparate (recimo Ivoclar, Sirona ili  Ka-Vo) nisu predvideli da nešto radi na 150 V, pa to bude mali problemčić.

Recimo, “pištolju” kojim se polimerizuju bele plombe jako “voli” da crkne sijalica posle kratkog vremena (garancija tri godine u normalnim zemljama), cena – prava sitnica, do 40 eura, zavisi koji aparat i šta i kako…

No, to je sve MANJI problem.
Mislim, većina aparata ima sigurnosni prekidač, koji samo automatski iskopča mašinu/aparat ako napon padne, valjda su Nemci predvideli da mašine rade i u npr. Burkini Faso ili tako…

Problem je što Elektrovojvodina ima 1001 način da ukrade pare.

Pre par godina dobijem (po ko zna koji put) opomenu da je neplaćeno nešto što je plaćeno (sve plaćam precizno i o roku).

Pokupim sve registratore sa računima (jer mi uvek kažu: možda vam je zaostatak od pretprošle godine…), odem, i posle dugog lutanja po zgradi (jer niko ne zna kojem referentu ja pripadam) – naiđem na odgovarajuću kancelariju i odgovarajuću osobu.

Koja telefonira.
Ja kulturno pozdravim, i kulturno stojim i čekam da završi razgovor, sa sve onim registratorima u naručju…

Slušajući pažljivo, shvatim da ona nekom “s one strane” na preskok čita imena firmi i organizacija sa listinga od desetak strana koji stoji ispred nje – i da su to dužnici.
U tom mi svane i da je upravo pročitala da je sedište jedne lokalne partije dužno za struju preko 800.000 dinara…

Čita se: osam – stotina – hiljada – dinara. 
A ja dobila opomenu za već plaćenih 5.500…

E, onda sam tresnula registratore o sto (dama mal’ nije srčku dobila), prekinula joj vezu, i rekla da kol’ko ODMAH ima da me briše sa spiska dužnika, i ospem još malko drvlja i kamenja, između ostalog da ću da je dam u novine kako je izjavila da ta partija ima toliki dug za struju.

Ju, Bože, panike.
Za tren me je “raskusurala”…

Da se razumemo, to nije ni slučajno prvi put.

Drugi marifetluk kojim se Elektrovojvodina često služi je – da prosto iseče struju.
“Dužnicima”, jel’ – pa nek’ oni posle dokazuju da su platili.

Poslednji put se to desilo pre nekoliko meseci – isekli su sve lokale u komšiluku (nas nekoliko), i svi odosmo da vidimo koji je đavo to u pitanju.
Ja sam bila u plusu oko 580 dinara, komšije sa knjižaricom oko 200, obućar oko 650, menjačnica je bila u minusu 23 dinara.

Svima redom se službenica lepo izvinila, naplatila po 3.600 dinara uključenje za radnju, i rekla da idemo natrag i čekamo ekipu koja treba da dođe najdalje za par sati da nas pouključuje…
Bilo je podne.

Mi se vratismo…
Prođe dva sata, ništa.
Prođe pet sati… Ništa.

Onda naš predsednik skupštine stanara i obućar lepo otvoriše ormariće sa strujomerima, povezaše nas sve na brzinu, i nastavismo da radimo…
Mislite da se ekipa pojavila? :)

Ne znam da li za sledeći nastavak da uzmem Telekom, firmarinu, ili videću već kako mi “legne”….

……….

Pročitajte:
Elektrodistribucija online by @AmarilisOnline

 

 

Ilustracija: twhdr.com

Pročitajte i ovo: