PRVA PRIČA
Pacijent mi daje pare, ja ih stavljam u novčanik, a isti u fijoku.
Oboje se okrećemo ka laptopu da ga zakažem, drugi pacijent čeka.
Dok smo se prvi i ja okrenuli ka laptopu, samo sam iza leđa čula tiho zatvaranje fijoke i trčanje ka vratima.
Prvi pacijent (kršan mlađi čovek) je potrčao za lopovom, ali dockan…
Sve se odmotalo u par sekundi, a doslovno u par metara kvadratnih.
DRUGA PRIČA
U knjižari iza ugla, na 3 m od ordinacije, dva zaposlena uhvate dečka od 16 godina kako krade. Sitno: skuplje olovke i koješta.
Zaposleni mu ne dozvole da izađe, traže telefon oca da mu jave.
Dobro obučeni momčić bez ikakvog zazora krene da preti, da laje, znaju li oni ko je on i ko je njegov tata…
Ovi ne popuštaju.
Najzad klinac daje mobilni, zaposleni zovu oca – koji kaže:
Dete je, svi smo biti mladi, pustite ga, ovo – ono…
Ne nudi da plati išta, ne pokazuje nikakvu želju da čuje sina ili dođe po njega.
TREĆA PRIČA
Na (vrlo masivnim) vratima ordinacije imam tri brave.
U jednom od dolazaka na posao – u najnižu ne mogu glatko da gurnem ključ.
Majstor kaže da je neko pokušao da je obije, ali su vrata na relativno prometnom mestu, pod reflektorom i dva video nadzora…
ČETVRTA PRIČA
U obližnju malenu prodavnicu mleka, sladoleda i sl. u 20.10 uveče upada momak sa kapuljačom, vadi pištolj, preti, zaključava zaposlenu u WC, uzima pazar, njene pare, mobilne telefone, robu…
SVE OPISANO SE DESILO U PERIODU OD DESETAK DANA.
O prethodnim pljačkama, obijanjima, izvaljivanjima vrata pajserom, o udarcima pištoljem u glavu da bi se otele pare itd. neću ni da počinjem – ima nas nekoliko malih preduzetnika u istoj zgradi (dužno dvadesetak metara), može roman da se piše samo za period od godinu dana, da ne idem unazad.
O ponašanju policije bolje da i ne počinjem.
Kad su komšinicu iz mlekarice oslobodili iz WC-a, inspektorka je došla u uviđaj bez USB flash-a – dakle, nema čime da skine snimak video kamere.
Treba ženu razumeti, Veliki petak uveče, praznik je, nije se nadala verovatno.
Generalno, ono što smo uvek, svaki put, čuli od policije ma kog ranga prilikom uviđaja je:
SNAĐITE SE.
Evo ja koristim priliku da pitam:
KAKO DA SE “SNAĐEMO”?
Otvoreni smo za sve predloge…
Napomena: pretežno smo svi porodični ljudi, mislim – ne bi niko da robija zbog tejzera ili upucavanja lopova.
Hvala unapred.
Obračuni i ubistva po ulici su uvek najjasniji pokazatelj da je država presmešna ili da je uopšte i nema.
— Dalibor Stojicic (@DaliborStojicic) April 22, 2014
Ilustracija: http://www.mcneillifestories.com/
23/04/2014 at 07:56
Prijatelj je dok je studirao paralelno radio noćnu smenu u pekari u prizemlju svoje zgrade. Svaki policajac je po naređenju vlasnika pekare noću mogao da dođe i da jede koliko želi – besplatno. Valjda samo da bi se pojavili u kraju i bili viđeni. Jedna SNAĐI SE opcija. Ne smatram to mitom (mada jeste vid korupcije), gospodin je našao način da privoli policiju da radi svoj posao, a da njegov lokal bude bezbedniji i to prilično jeftino.
Ne kažem da je primenljivo u vašoj branši, ali je ideja dobra.
23/04/2014 at 07:59
Iznad ordinacije stanuje oficir policije, s kojim smo dobri i činimo itd., ali jok… Hvala najlepše :).
23/04/2014 at 21:28
Izem ti drzavu gde moras surovati sa policijom da bi bila zasticena privatna svojina. Ovde se ne stisava buka oko jednog premijera jer je uzeo flasu vina kao poklon. Rezultat: covek dao ostavku.
Pre dve ili tri godine, ne sluzi me dobro secanje, ministar saobracaja prosao kroz crveno i odmah u zatvor na dve godine. Kad su pitali zasto tako rigorozno, odgovor je bio: On treba da bude primer kako se ponasati u saobracaju.
Sin moje drugarice pijan prosao kroz crveno i izazvao saobracajku. Nije bilo povrednjenih samo laksa materijalna steta. Medjutim kazna bese novcano jako visoka , oduzimanje vozacke dozvole na 2 godine i kurs o stetnosti alkohola. Sutkinja na sudu je obrazlozila razlog za strogu presudu kao mlad si, neka ti ovo bude lekcija za ubudeuce.
Kola ispred kuce cesto nam ostaju nezakljucana a i kuca takodjer. Jednostavno, zaboravi se.Do sada, nikad nista lose se nije dogodilo.
I da ne nabrajam dalje, ovde je Zakon za sve isti bez obzira da li si ministar ili obicni gradjanin.
Crsto se uhvatim u razmisljanju tj. pitanjima tipa: Kako bi u mojoj Srbiji bilo lepo da ovako nesto funkcionira?
Izvinjavam se, ne bih da ispadnem neko ko soli pamet preko bare. Samo iznosim primere.
30/04/2014 at 23:53
Priču o zaključanoj mlekarici sam lično doživela od A do Š (samo što je u mom slučaju u pitanju zaključana apotekarica).Nije bilo ni malo prijatno,ali policija je na osnovu video zapisa i toga što sam prepoznala počinioca u njihovom dosijeu uhvatila lopova-narkomana i on je zaglavio zatvor po ko zna koji put.To je bilo moje vatreno krštenje-ubrzo sam saznala da se takve stvari dešavaju previše često po apotekama.I to obično praznicima.Nama se desilo da nam kradu benzin iz puntića na Božić ove godine.Neosvetljen parking ispred zgrade pogoduje takvim akcijama.A prijateljici su dva puta obijali auto zbog dečijih autosedišta.Biće toga sve više i više..
13/05/2014 at 14:24
Moj komšija, preduzetnik sa relativno skupom opremom u dvoristu, kopira ruski sistem prikaza moći. Znate kako svake godine po Moskvi paradiraju lanseri raketa, tenkovi, nuklearne glave itd?
Tako moj komšija, za svaki praznik veći ili manji puca iz svog oružija u vazduh.
Narodni izraz: šenluči.
Time je dobio, s jedne strane da mu niko ne dolazi na kafu jer svi mislimo da je lud, a sa druge strane za 10 god poslovanja nije imao ni pokušaj provale :)