On nema platu, kao prvo.
Ima onoliko para koliko radi – ali samo teoretski, jer obično radi daleko više nego što zarađuje.
Samim tim, često noću ne spava razmišljajući kako da unapredi svoj proizvod/uslugu, jer mu od toga direktno zavisi zarada.
Građanin drugog reda sam sebi plaća školovanje, što obično znači da radi dve smene – jer jednu radi za pare, za život, a drugu da se doškoluje.
Nije ništa čudno da građanin drugog reda radi (na poslu, i van radnog vremena) stvari koje nemaju blage veze sa njegovim obrazovanjem i osnovnom profesijom.
Oni kreče poslovni prostor u kojem rade, eno jedan izašao u novinama kako je poginuo čisteći sneg sa krova svoje radionice, o spremanju i sličnom da ne govorimo.
Nije bitna profesija – ako je građanin drugog reda slučajno doktor, neće nikad u životu dobiti uniformu od firme, klompe, ma šta od materijala i sve slično.
Vidim da su poštanski službenici dobili vrlo lepe džemperiće i košulje kao radno odelo – građanin drugog reda to nema.
Da – građanin drugog reda odgovara za sve i svašta što mu je na raspolaganju: on sam plaća servis mašina, makar hleba ne jeo (ako nije zaradio), ako ne plati struju – prvo će njega iseći, obično neprekidno misli kako će da iseče uši a zakrpi dupe. Pardon.
O, da – građanin drugog reda svojom imovinom garantuje za dugove koje na poslu napravi. Dakle, nema šale…
Isto tako, građanin drugog reda – što se tiče države – nikad tačno neće znati šta će država da mu uzme od para koje je zaradio.
Ako je zaradio.
Uslovi od strane države se menjaju svaki čas, a greške državnih ustanova su stalne, nikad se ne zna kad će stići da se plati JOŠ 5 ili 255.000.
Bilo koje valute, da se ne lažemo.
Građanin drugog reda ne može da dobije kredit, a teško dobija i bankovnu karticu; može, nije problem – ali pred njega se postavljaju posebni uslovi.
Ako je građaninu prvog reda za kredit potreban jedan žirant, građaninu drugog reda ne samo da treba dva, nego i hipotekarna garancija. Ako pokuša kao pravno lice – samo i jedino pravno lice mu može biti žirant, i to da postoji najmanje pet godina i da banci prikaže sopstveni bilans.
Žirant, mislim.
Građanin drugog reda nema ni blizu takve veze i društveni uticaj kao građanin prvog reda – ma šta da je po profesiji.
Razlog je jednostavan: građanin drugog reda je teško u poziciji da uzvraća uslugu za džabe, jer radi za pare.
Isto tako, ako pokuša redovnim putem nešto da postigne, NJEMU će biti tražene pare kao mito, a ne građaninu prvog reda.
Kako rekoh, građanin drugog reda je izvan sistema, nije “u strukturama”, i teže će postići ma šta, posebno u državi gde se ništa ne postiže redovnim putem.
“Staleška pripadnost” se vrlo često nasleđuje.
Mislim, deca građana drugog reda su ili isto građani drugog reda, ili odlaze u inostranstvo.
Ovo ima veze opet s tim što građanin drugog reda nije u sistemu. Hiljadu puta ste čuli da se čuva radno mesto za dete građanina prvog reda, dok ne diplomira, dok ovo ili ono – za građane drugog reda toga nema.
Građani drugog reda ne dobijaju polutke od sindikata, ne idu za tepsiju ribe na zimovanje, događa se čak da godinama ne idu na more.
Da, građanin drugog reda nema bolovanje, nema godišnji odmor.
Građani drugog reda Boga mole triput dnevno da im se nešto ne desi, jer u protivnom njihova porodica ostaje “na belom hlebu”, možda ni toliko.
Samim tim, rade i zdravi i bolesni, čak i u gipsu, jer – kako rekoh gore – zarade samo kad rade.
Zbog toga što se odraše od rada, što neprekidno brinu, zamene noć za dan i koješta, bolesti ih kose i smrt posećuje daleko pre vremena.
Ako se razbole, veliko je pitanje kakvo lečenje će dobiti: jer građanin drugog reda vrlo često nema zdravstvenu knjižicu.
Ako umru, ne dao Bog, kolektiv neće snositi troškove sahrane, niti će se skupljati pare za venac ili pomoć porodici.
Ako nekom igrom sudbine građanka drugog reda ostane u drugom stanju – ona plaća državi, a ne obrnuto.
Pretežno su u društvu čudno gledani – jer su manjina, s jedne strane.
S druge strane, iskovani na 1001 način, imaju specifičan mindset.
Misle svojom glavom, računaju sjajno, navikli su da rade 25/7, ne libe se da kažu šta misle.
Normalno, ovo ih ne čini poželjnim članovima društva, u raznim “smislovima”.
Sam izraz “građanin drugog reda” nisam ja izmislila – koristi se u svakodnevnom govoru, čak se pojavljuje u štampi.
Građanin drugog reda svojim radom izdržava građane prvog reda.
Ilustracija: http://www.artistdirect.com
18/02/2012 at 10:33
Pravo u centar!
Ja sam ovde niza vrsta rodjenjem,kao i mnogi.Samo mi sledi prebeg,ali ostao bih im mnogo bola duzan.
Jedino bih se zbog nemoci osvete osecao tuzan
(Lajavi :P)
18/02/2012 at 10:45
Da se ne lažemo, u najširem smislu SVI smo građani drugog reda, plebs koji gmiže među Izabranima.
A među nama jednakima, uvek ima JEDNAKIJIH.
Izuzetaka uvek ima, sa obe strane; moj utisak je da je ova kriza zaoštrila polarizaciju, i da se sada daleko jasnije vidi ko je gde.
Opušteno…
18/02/2012 at 10:56
Tvoj tekst me neopisivo podsetio na knjigu1984 od Orvela.
kada sam pitao ljude za posao oni mi kazu eh da si pre 2008 godine se javio. Kao ona kriza u americi ima veze sa nashom bedom?
Tuzno je sto se necemo nikada organizovati jer smo suvise ljubomorni jedni na druge
18/02/2012 at 10:55
“‘Staleška pripadnost’ se vrlo često nasleđuje.
Mislim, deca građana drugog reda su ili isto građani drugog reda, ili odlaze u inostranstvo.” Precizno odredjeno, a tuzno koliko je tacno…
18/02/2012 at 14:45
Draga Aleksandra, svima nam je poznato da, kada se sve sagleda decenijama unazad, zapravo dinastički vladaju – pretežno potomci nekadašnjih kačara, obućara i ostalih…
Kao što je nasledno biti Građanin prvog reda, tako je i ovo…
18/02/2012 at 14:56
Svaka cast.Lepo i tacno.Mislim da je za ovo drustvo i ovu drzavu kasno i da je jos JUCE krenula u pravu reformu SVEGA,a svi znamo da se to nece ni desiti,jer da bi se to desilo prvo mora da se desi TRANZICIJA U GLAVAMA vecine pojedinaca ovog drustva.Narod nikada nije kriv-netacno,NAROD JE UVEK KRIV.KAKAV NAROD TAKVA I ELITA.Hteli mi to da priznamo ili ne, problem je u nama. Ne u nama kao pojedincima, ima nas svakakvih, ali u nama kao drustvu. U nasem kulturnom obrascu, sistemu vrednosti, zovite to kako vec hocete… Politicka (a i ekonomska) slika nase drzave je samo verni prikaz toga. Nisu problem u drzavi razni Tadici, Nikolici, Dacici, Dinkici – pa zaboga najveci kriticari istih njima ne zameraju sto zive u oblacima i sire neutemeljeni optimizam, niti im zameraju flagrantnu nesposobnost i demagogiju, zameraju im zbog toga sto oni nisu u njihovoj poziciji pa da mogu i oni to isto da rade. Pa ni Slobi ogromna vecina nije zamerala to sto je omogucio decenijsku bezocnu pljacku i sto nas je gurnuo u ratove, vec zato sto onima koji su zamerali nije omogucio istu tu pljacku i zato sto je doticne ratove trijumfalno izgubio. Kod nas bi ogromna vecina da odmara a da pare same kaplju – koliko puta ste culi da na zapadu nista ne valja jer ljudi samo rade, kuca-pos’o itd., a uopste se ne druze i zabavljaju? – kod nas bi ljudi da muljaju a drugima da spocitavaju postenje – pa koliko puta ste culi `Za vreme Slobe je bilo bolje, bar smo mogli da svercujemo`? – kod nas bi ljudi da kraduckaju, kradu i otimaju – od radnika u fabrici koji krade srafove, sijalice i toalet papir, pa do onoga ko se probije do vrha drzave pa krade milione na tenderima… Jednostavno, u ovoj drzavi, na moju zaista veliku zalost, nema materijala za bolji zivot…
Mislim da cu ipak za POCETAK morati da prodajem picu u Kanadi….
18/02/2012 at 15:00
Naša struka je pokojna, to znamo i vi i ja, i svako ko ima malko više mozga i staža.
Privatluk je ovaj režim doveo do dna, državnim je još gore, a Stomatologije nigde nije ostalo. Kada kažem pacijentima (i kolegama!) da naša stomatologija kasni najmanje 10 godina za svetskom, zapanje se… Teško smo zaostali, i teško propali.
Nek’ nam je Bog u pomoći…
18/02/2012 at 17:08
Lepo rečeno, i po prioritetu nabrojano.
Jedino što mislim da postoje dve stvari koje remete logiku svega.
Prvo: SVI će reći da su u toj grupi. I Dušana Bajatovića da pitaš i on bi rek’o da
je u toj grupi bio sve do skoro, pa znači da nije “dete nekih roditelja”.
NIKO nikad sebe neće videti u građanima I reda, a ako mu kažeš da
jeste smrtno će se uvrediti. Čak iako je to više nego očito za sve sem
za njega.
I onaj koji radi u državnoj (javnoj) službi kaže da je njegova pozicija od
vitalnog značaja za tu službu, a usput da ta javna ustanova i pored
toga što je javna – ostvaruje profit?!? I da zarađuje sebi za plate!?!
Znam nekoliko njih sa tom pričom.
Drugo: Bojim se da ni na zapadu nije mnogo drugačije što se tiče građana
I ili II reda. Oni koji su imali imaju i dalje. I oni i njihova deca.
Pa tako redom.
Samo mali, zaista mali broj (na nivou statističke greške) će dobiti
priliku da bude stipendiran od nekog prestižnog koledža pa da kasnije
postane prva generacija građana I reda iliti “osnivač nove loze”.
Još je manji broj onih koji bez ozbiljne “podrške” uspeju da naprave
imperiju u koju finansijska policija neće doći nenajavljena ili uošte
neće doći. U 99% slučajeva oni zadržavaju neki sitniji ili srednji
porodični posao i vise na dosta tankom koncu, samo za nijansu
debljem nego kod nas.
Sve ovo nije opravdanje za naše “drugove” na vlasti, naprotiv!
Ali se bojim da se svet od zapada SAD pa u krug preko nas sve do Japana toliko prožgadio da smo se srozali SVI do nivoa koji je blizu dna ili je već na njemu.
Ne svi naravno, ali imperativ praktično svugde je postao: “Smuljati, uzeti kintu, ne odgovarati za ono što uradiš ili odgovornost svesti na minimum, što manje raditi…”
Na žalost i u najrazvijenijim zemljama sveta.
Možda je samo Japan ostao država u kojoj se nešto uradi za svoju zemlju i u gde nisi budala kada to uradiš. Bojim se da se kod svih ostalih to izgubilo. Ili ja ne mogu da se setim ni jedne druge??
Mislim da je u pitanju opšte-civilizacijski sunaovrat. Svugde.
Ili možda preterujem i stvari posmatram suviše kataklizmično?
Ne znam?!
Moguće!
Pozdrav, Sindža.
18/02/2012 at 17:22
Jeste, komšo, istina.
S tim što na Zapadu postoji drugi momenat: nećeš me ubediti da u Nemačkoj privatni stomatolog ne može jednako brzo i efikasno (ili ne!) da završi ma kakvu administraciju kao i čistačica zaposlena u toj firmi.
Ako u Austriji preko pogledaš Kineskinju, bolje ti je sam da se obesiš, iako su oni, po meni, nacionalisti (šovinisti :) par ekselans.
U uređenim zemljama, pred šalterom su sve stranke jednake. U uređenim zemljama predsednik vlade daje ostavku jer je dobio kredit pod povoljnijim uslovima, a vraćaće ga!
Imam jednog berlinskog prijatelja koji je ovlašćeni zakonski tutor za psihološku i socijalnu pomoć izbeglicama sa Istoka. Da vidiš koja prava i zaštitu imaju, i to EFIKASNO… Mi samo da sanjamo, građani ove zemlje.
Ovo je latifundija, ovo nije država…
18/02/2012 at 18:56
vuf! vuf! vuf! triput! valja se….
A da ja nesto kazem tj napisem ili ne? Mozda ipak par redaka:
bio sam malo po tom Zapadu kako ga zovemo od miloste i odusevim se svaki put i to zato ste ne spadam u gradjane 2.reda a Bogme ni prvog…Ne znam gde spadam a i bolje da sto manje znam. Ubi me ovolika kolicina znanja.
Svuda je isto, svuda. Ne moze da bude razlike jer je sistem isti, o tome se radi. Ono sto nas uverava da je tamo bolje je standard a on dovodi do neke uredjenosti drzavnog aparata i tako stvara utisak boljitka. Ovih dana iz 2 razlicite drzave EU (Austrija,Bec i Italija,Verona) od mojih prijatelja cujem samo muke koje imaju sa Ptikijevim salterusama. Oooo da ima njih i tamo, jesu drugacije od nasih ali da ih ima, ima.
Ovaj standard ne bi postojao da nema nas (Balkan i okolina) i nama slicnih. Zato mi imamo manji standard da bi oni imali veci :) A zasto mi ne mozemo da imamo standard kao njihov? E to je pitanje za nas same a ne za njih. Nema opravdanja sto se tice strucunosti i znanja jer i to imamo, i to za izvoz, dokazano zilion puta.
Ne moze da me niko ubedi da je na primer bolje u Spaniji nego u Nemackoj a opet to je sve EU. Pa kako je moguce? Zasto tolike razlike? A rast birokratskog aparata same EU koji se pominje ovih dana?
Tekst je odlican kao i uvek, ali bih vam dao dva linka za one koji nisu procitali ili obratli paznju na naslov vesti sa B92 i komentar, inace sam ga uslik’o za tviter ali posto sam od njega odustao u medjuvremenu. slika ostaje meni a vi pogledajte linkove:
Nemci uštedeli 10 hiljada mlrd. EUR: http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2012&mm=02&dd=17&nav_id=583422
ima dosta dobrih komentara ali ovaj mi zapao za oko jer je podeljen u glasanju:
http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=583422#k6531473
pozdrav i svako dobro zelim
18/02/2012 at 21:48
Dragi prijatelju, baš kako ste rekli – Sistem.
A o ovome što je samo malko pobrojano, svi mi imamo romane na blogovima… Hvala na poseti :).
18/02/2012 at 22:31
nismo mi rekli nego JA, bez persiranja molim, tako me naucili IT strucnjaci za net komunikaciju :)
i da, potkrala se greska za link komentara na b92, u pitanju je ovaj komentar:
http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=583422#k6531534
Da je neko pametan pa da pokupi sve ove tekstove sa blogova i napise knjigu.
20/02/2012 at 15:17
Poštovana Zubarice, sve što ste napisali je NAŽALOST potpuno istinito – pitanje je samo da li mi “građani drugog reda” možemo da budemo toliko predani poslu da nas sistem na kraju “ne slomi” i svrstamo se u nezaposleni deo populacije. Mene već sedmu godinu održava u poslu nada da ću nekako uspeti da zaradim više nego što će mi država uzeti. Imam jednu fakultetsku diplomu, 2 svetski priznata sertifikata i struku od koje živim, koja nije vezana ni za jednu diplomu koju imam. Sva zarada mi je usmerena na preživljavanje. Zdravstvenu knjižicu imam, ali sam zaboravila šta je godišnji odmor. Vama želim sve najbolje!
20/02/2012 at 17:13
Draga Ana,
to što vi radite ja radim 24 godine, i sada mi je dosta. Sa svim svojim znanjima i diplomama, ja sam samo dobro preživela, i nimalo me ne teši što je to bolje od mnogih drugih.
Mladim, vrednim i pametnim ljudima kao što ste vi uvek kažem jedno isto: nemojte samo čekati koliko sam ja :(.
Uvek sam mislila – biće bolje, ali je ovo ne samo gore, nego tek sad nema perspektive… Da li će neko izabrati da menja sistem, da ode, da pređe u JP, bilo šta – ali moj način jede ljude žive, kao što znate i bez mene.
Hvala na poseti, i vama od srca svako dobro :*.
12/04/2014 at 00:55
Čitajući vaš članak zapitala sam se-Da li je bitka unapred izgubljena?Sistem jede sam sebe i tu nema leka.Ali je kancelarijskom pacovu ugodnije da na toplom čeka da se nešto promeni,a kako da preživimo mi koji smo van sistema?Nisam dobila stipendiju za studije od DZ,jer nisam bila ničije dete (dobile 2 koleginice sa manjim prosekom).Posle su one imale prednost i pri zaposlenju.A ja sam karijeru počela kod privatnika.Na fakultetu nije bilo mesta za mene-sa prosekom od 9,50. Bilo je za decu univerzitetskih profesora.Dobro sam prošla jedino zbog toga što je moja struka (farmacija) bila tražena,pa sam se zaposlila bez problema.I imam posao-znači da treba da budem srećna.A srećna ne mogu da budem kada vidim šta se oko mene dešava i gde živim.
12/04/2014 at 04:13
Draga koleginice,
ne znam šta bih vam rekla.
Poznajem mnogo farmaceuta i budućih farmaceuta i veoma cenim vašu profesiju. Svi od vaše struke koje poznajem su odreda vrlo vredni, pametni, ambiciozni, pristojni, vide sjajno (bolje od mene :) šta se sve događa, a kao pojedinci ne mogu ništa, kao ni ja.
Po mom trenutnom uverenju – ako je trebalo 25 god da se osnove sistema i osnovne ljudske vrednosti zbrišu, treba bar još toliko godina da se sve nanovo izgradi.
Drugim rečima, sumnjam da ću se u život na nivou npr. 1988. ikad vratiti; za mladog čoveka je čekanje od 5 ili 10 godina veoma mnogo, u jednom ljudskom životu to nije malo i začas prođe.
Kao što znate – mnogi mladi se odlučuju da ne čekaju u ovoj zemlji, i ja to podržavam, da imam manje godina odmah bih se spakovala.
Da li je bitka unapred izgubljena? Mislim da ima šanse, ali nikako ne brzo.
Hvala vam na poseti i sve najbolje :*.
12/04/2014 at 10:38
Poštovana zubarice,
Hvala vam na odgovoru-tačno ste pogodili na šta sam ciljala.Ja radim već 6 godina,a jedino što sam uspela je da preživim i ništa više od toga,verujte.To mladom i ambicioznom čoveku teško pada,jer uz svu moju prirodjenu strpljivost pitam se da li ima smisla čekati.Druga stvar je anomija u društvu-svako te gazi kako stigne i jasno ti stavlja do znanja da te ne poštuje kao ličnost.Napravili smo zverinjak od društva.Prosto mi bude neugodno kada sam u društvu ljudi iz sistema, koji kao da žive u paralelnom univerzumu.Uskoro moja dobra prijateljica i koleginica ide za Norvešku sa mužem i detetom.Bila je brilijantan student,retko dobar klikeraš,ali i “dobro dete”koje je za ovaj sistem neprodorno.Divim joj se na hrabrosti i podržavam.Norvežani su došli,obavili intervju za posao ovde i probrali od preko 100 kandidata onih nekoliko najboljih-izmedju njih i nju.Znači -ovde nikom ne trebaš,a tamo se grabe za tebe.Ono što mene koči jeste muž(on neće ni živ u inostranstvo),koji kao jedinac ima rešeno stambeno pitanje i nikako nije ugrožen,tako da živimo uljuljkani u neku lažnu sigurnost,od plate do plate,ali to je sad već sasvim druga priča.
Pozdrav i sve najbolje u daljem radu.