Kao trudnica sam bila gladna kao vuk.
Blago rečeno.
Verujte, nisam znala da postoji takva glad.
Znate ono kad ste gladni i dok spavate, kad neprekidno imate oči OVOLIKE, kad su vam sva čula izoštrena i hvataju VAJB kako neko jede u susednoj ulici, STRAŠNO.
Ovome svemu nimalo nije pomagao stav okoline da trudnica “treba da jede za dvoje” – neprekidno sam nuđena svim što kuća ima, samo da kročim kroz vrata…
Normalno, kao i svaka žena pri zdravoj pameti, ja sam bila sasvim svesna da ću – ako budem jela koliko mi duša ‘oće, začas biti kao slonica.
Onda sam pažljivo promislila, i odlučila da jedem nekoliko manjih obroka dnevno “normalne” hrane, kao što sam i inače, a ostalo – voće.
Moj prirodni ukus je inače povrće, spanać, boranija i to, riba i piletina, jako volim “hranu za papagaje”, a ne volim masno, slano, dimljeno, prerađeno, o slatkom da ne govorimo.
No, u trudnoći bih pojela masno ćebe :(.
Tako sam ja lepo svako jutro na pijacu – i donesem po 2-3 kg dinja, krušaka, jabuka, banana… Od čega moj muž uveče obično ne zatekne BAŠ NIŠTA.
Nemate pojma koja snaga volje mi je bila potrebna. Ja sam inače tvrdoglava gospođa, a ovo mi je trošilo toliko snage volje da ne mogu da vam objasnim – da ne govorim o tome što sam I DALJE bila stalno gladna, ona grozna, vučja glad…
Do Nove godine :D.
Onda smo otišli kod moje keve, stare Banaćanke, a moja samokontrola namah pobeže glavom bez obzira…
Ja sam jela, i jela, i jela, punila svako ćoše.
I to: ljutim kobasicama, pečenom prasetinom, sarmom, jarećim pečenjem, pitom s jabukama, belim hlebom, tortom…
A – osmi mesec trudnoće :D.
Muke moje niko ne zna :D.
Mislim, teško je objasniti kako se uopšte DIŠE kad je žena u osmom mesecu, a ne kad se dotična malena damica preždere preko svake mere.
Normalno, sva ta silna prasetina i sarma je vrlo brzo htela DA IZAĐE :D.
‘Oću reći, živela sam na čaju i dvopeku još nedelju dana, a kako sam bila gladna…:).
Kako god, na dan porođaja, pri prijemu sam imala 71,2 kg.
A na prvu kontrolu, posle šest nedelja, sam išla u najužem kostimu koji sam imala…
Heh :).
Eto, dragi kolega… Bez težnje da omalovažim vaše muke – verujte da je trudnici koja se prejede daleko teže…:))).
Ilustracija: http://www.everydayhealth.com/
23/01/2012 at 18:54
posle svega ovoga malo mi je neprijatno sto sam se pozalio. :))
23/01/2012 at 19:05
Ni slučajno, svakom su svoje muke najteže, a kome ćete se žaliti ako ne doktoru :))).
Šalim se, nije loše da znate, vrlo verovatno vama lično neće trebati, ali kad budete srećni budući otac da znate da izmaknete prste na vreme kad pružate trudnici parče hleba ili tako…:)))