Ona je malena, krhka bakica od 80 godina.
A bila je balerina.

I danas mi sa osmejkom kaže:
Meni duša pleše, moja doktorka, plesaće i ako umrem :).

Ljubav prema plesu ju je “obuzela” kao vrlo mladu, što je u njenoj generaciji bilo prosto… skandalozno.
Možete samo zamisliti kako je pre 60-tak i više godina bilo sablažnjivo biti balerina.

Otac ju je prebijao svaki dan, da joj izbije “to čudo” iz glave, ali ljupka malena damica je imala dušu koja pleše, to se nije dalo suzbiti.
Onda je – pobegla.

Problemi nisu tu prestali – kasnije je imala muža alkoholičara, koji je tukao i nju i decu…
Pokušavajući da je natera da prestane “sa onim”.

Onda je – opet pobegla.

I nastavila dalje da živi, uspela je da podigne odrasle, obrazovane, pametne ljude (mlađe dete je sada mojih godina), radila je i baštu, i tuđu baštu – da preživi, i spremala po kućama, i gajila piliće, i prevodila sa ruskog, nemačkog i mađarskog (tog je porekla)…

A plesala je ceo život.
Ruskinja sa darom, uvek je bila cenjena, a nemoguće ju je ne voleti, verujte.

Danas ima isti onaj nesalomivi duh kao decenijama ranije.

Drži se pravo – majstor je joge.
Jako ju je iznervirao doktor koji joj je prošle godine zabranio stoj na glavi (noge kao sveća, naravno :), a pošto on pojma nema šta priča, ona je nastavila, i eto – ništa mi ne fali, moja doktorka :).

Jednog dana se ofarbala u upadljivo crvenkastu boju kose, mada joj je lepo stajalo, sa onako belim tenom i svetlim očima.
Kada joj je mlada stomatološka sestra sa ustezanjem rekla – gospođo O., niste možda razmišljali o nekoj smeđoj nijansi, bakica se ispravila, i sa pune visine svojih 1.55 (na štiklama :) joj odgovorila oštro i vedro:
Mila, ne farbaš se da niko ne primeti, ne? :)

Prošle godine smo ćerka i ja išle trotoarom ka 6-7 stepenika, a u susret nam je dolazila bakica na biciklu…
Kad se približila, lako je skoknula dole, odbila sa “Koješta!” ponudu dva momka da joj prenesu bicikl uz stepenice, lagano kao pero podigla prastari crni ženski bicikl i prenela ga sama…

Ona još pleše.
Postoji “klub veterana”, i ona često ide na ples.
Ponekad navrati pre odlaska tamo…
E, to vredi videti.

Svilene pantalone od belog sitnog plisea (!), pravi biseri, savršeno bele damske cipele, kratka vizonska bunda i odgovarajuća toka, savršena linija, stav i držanje…

Ona i danas izgleda kao diva, iako je ceo život bila skroman čovek.

Ona i piše.
Kaže da su joj pesme počele izlaziti iz duše pre desetak godina…

Piše na onom jeziku na kojem joj pesme dolaze, tako kaže.
Da, pesme su štampane, ona ima svoje knjige – i ja imam jednu sa autogramom.

Ovo je njena slika – sa naslovne strane prve knjige pesama, koju mi je dala 2005. – slika iz vremena kada je dobila “prave” patike i počela zapravo da pleše….

Olga

 
Ilustracija: http://www.blueborrowednew.com/tag/ballerina-bridal/
(Za Soulstormers-a, poznavaoca ljudskih duša :)

Pročitajte i ovo: