Svi imamo ovaj efekat, da ne kažem bolest.

Drugim rečima, ako uzmemo da je reč i o tome da neko nevešt, neuk, ograničenih sposobnosti pogrešno procenjuje sopstvenu uspešnost u raznim poslovima – od toga SVI bolujemo, i obrazovani i pametni, i neobrazovani i neinteligentni, i sve kombinacije.

Kolega dr Ivković se u ovom tekstu osvrnuo na jednu od posledica…
Kako takvi, nesposobni i nedoučeni, teže tome da napadnu one koji su daleko obrazovaniji, pametniji, inteligentniji, bolji u izvršenju itd.

Jeste probali nekad da napadnete doktora kako pojma nema?
Ja jesam.
Osećaj je boli glava, ja pametna, ja boginja, ja vrh.

Dok nije ispalo da je hirurg sa klinike Mayo, ali to je neka druga priča…:)

O čemu se sve tu radi?

PRVO

Ljudi ispodprosečnih sposobnosti itekako imaju tendenciju da svoj rad pogrešno procene kao natprosečan.

Što imaju manje kapacitete, njihova procena sopstvenih sposobnosti je laskavija i impresivnija.

Ključna reč je:
POGREŠNA PROCENA.

Drugim rečima – ljudi koji vrlo laskavo (a pogrešno) ocenjuju svoj “rad”, “uspeh”, talenat i slično – imaju probleme sa procenom, sa racionalnim sudom uopšte.

Dunning – Kruger se odlično vidi u testovima koji se tiču logičnog razmišljanja, kritičke procene itd.

Ovakvi ljudi nemaju sposobnost da prepoznaju sopstvenu ograničenost.

Da ne bude zabune, um ovakvih ljudi nije “prazan”, kako inteligentni i obrazovani vole da misle :).
“Samo” je ispunjen zabludama, stereotipima, kojekakvim teorijama i koječime… Samo onim što uspeva da procesuira, naravno.

Zbog čega dotični greše u proceni sopstvene sposobnosti?

– zbog neadekvatne procene težine zadatka:
Ako osoba nedovoljnog kapaciteta ima OSEĆAJ da je zadatak težak, svoje uspehe će proceniti kao NEVEROVATNO dobre.

Ovoga je na mom fakultetu bilo koliko hoćete – onaj ko je morao triput više da radi i uči da bi imao prosek blizu mog, na sva usta će da priča kako je Medicinski pretežak fakultet i kako se namučio i sto čuda sveta i hiljadu slonova i ribolovačkih priča.

– zbog manjka podataka:
Ako ja pojma nemam kako drugi ljudi UMEJU da pevaju, normalno da ću misliti da sam boginja zbog tih 4-5 godina pevanja u horu.
I to pre 40+ godina :).

– zbog konteksta:
Ovde već koračamo ka opasnoj teritoriji…

U azijskim zemljama se (relativan) neuspeh u izvršenju zadataka prevodi kao: treba jače zapeti, uložiti JOŠ napora.

Na Zapadu je češće da se učenik/student dalje ne forsira, nego da se podrži u tome da nađe oblast koja odgovara njegovim sposobnostima i talentima.

U nekim drugim zemljama… Predsednik vrlo moćne države može da bude… Kako bih se kulturno izrazila… No, razumete me.

I – glavno: EGO.

Koliko ste videli ljudi koji za sebe misle da su seksi, a realno su seksi koliko i kauč pored mene?
Ja – bezbroj.

Ili, da se vratimo na primer kolega/koleginica koji su sa triput više rada završili isti fakultet sa približnim prosekom kao ja.

Šta mislite, šta misle o meni? :)
Pa, mogu roman da napišem.
Sve što vam na pamet može pasti, od seksualnih usluga do toga da mi je tadašnji dekan bio rod…

Sve je lakše nego priznati sebi da ste manje sposobni.

I sad ovde negde dođosmo do teksta cenjenog kolege…

Sistem koji FAVORIZUJE ljude sa izraženim Dunning – Krugerom ponekad dobija naziv – Idiocracy.

U menadžmentu, Peter principle kaže da se zaposleni postavljaju na radno mesto koje je tik ispod njihovih sposobnosti.

DALJE NE.

U protivnom, potpuno je jasno šta će se desiti…

REŠENJE?

Kod ljudi ove vrste je moguće razviti kritičko razmišljanje.
Ne brzo, sa ograničenim dometom, ne lako, ali može se.

U prevodu: ja pričam.

Pričam kad god me neko pita, na jednostavan način, i jednostavnom logikom.

Verujte, uopšte nije problem objasniti ljudima kako je lako dokazati štetnost vakcina, kako nikad nije dokazana štetnost amalgama (i neće nikad ni biti) i kako to UOPŠTE ja mislim da znam nešto.

Najiskrenije, kao jedino rešenje vidim razgovor, na ma kom nivou na kojem može da se razume, prijateljski i razložno.
S tim da znate ODLIČNO o čemu govorite, i da ste dorasli kvazilogičkim petljancijama sagovornika :).

Dobro, i da ste se rodili bez živaca, jer ćete svašta ad hominem dobiti u lice…

Posledica?

Verujte da saslušaju pažljivo.
Posle toga, većina promisli, pa dođe opet da me pita nešto.
Poneko promeni stav, i to je (po meni) već ogroman korak napred.

Dunning – Kruger nije o tome kako glupi ljudi ne shvataju da su glupi; on govori o osnovama ljudske psihologije i kognitivnim procesima.

Primenljiv je na sve nas, i svi ga pokazujemo u nekoj meri, u nekoj sferi.

Kao i kolega, nemam nadu, nisam optimista.
No, još ne mogu da se predam.

Previše je rada, previše školovanja, previše razmišljanja da bih oćutala.

Dokle, ne znam.

……….
 

P.S. Ovo je, naravno, krajnje uprošćena, da ne kažem banalizovana priča o Dunning Krugeru.
Na ovu temu postoji bezbroj istraživanja – od toga koliko su ekstroverti i narcisoidne prirode naklonjeniji ovome pa nadalje…

 
……….

Burson, K., Larrick, R., & Klayman, J. (2006). Skilled or unskilled, but still unaware of it: How perceptions of difficulty drive miscalibration in relative comparisons. Journal of Personality & Social Psychology, 90, 60-77.

Kruger, J. & Dunning, D. (1999). Unskilled and unaware of it: How difficulties in recognizing one’s own incompetence lead to inflated self-assessments. Journal of Personality & Social Psychology, 77, 1121-1134.

Kurzban, R. (2010). Why everyone (else) is a hypocrite: Evolution and the modular mind. Princeton, NJ: Princeton University Press.

……….

Ilustracija: arstechnica.com

Pročitajte i ovo: