Mahlat neki dan reče kako je diskriminisana pri aplikaciji za zaposlenje, ja napisah još ranije kako sam prolazila pre 20+ godina, a cela stvar danas nije NIMALO bolja.

Rekoh neki dan Luki kako jedna koleginica piše na engleskom – ovo je samo fragment njenog maila koleginici istog ranga (specijalista, akademsko obrazovanje, lekar) u belom svetu:

diskriminacija

Ne znam da li treba da napomenem da je mail upućen gđi CORALIE, kojoj Delegate NIJE prezime…

Ja ne mogu da objasnim koliko je dama koja šalje ovakav mail realno inteligentna (to tek bolje da prećutim), a ne mogu da pišem ni koliko je uticajna – samo da Mahlat ima u vidu koliko neke akcije, neki izuzetno pametni i sposobni ljudi zavise od njenog klimoglava.
Ni ja nemam ideju koliko nas je diskriminisala…

I sad, šta?
Pošto su, kako rekoh, svi izbori veoma jednostavni, nama – omalovaženim, potisnutim partibrejkerima, ostaje otprilike sledeće:
– da se borimo protiv ovakvih,
– da pokušamo da napravimo “pun desni”, kako rekoh Mahlat, da nađemo neki drugi put kojim (ipak) možemo provesti ono što želimo.

Za mene, prvi izbor ne dolazi u obzir.
Gospođa “Engleskinja” je toliko moćna da nije loše da pazim kojim tonom govorim “Dobar dan”; još je ona rajska priča, jer realno nije zla, ne bi išla za tim da mi šiju zavrne, ali to je izuzetak.

Drugi izbor je daleko “zanimljiviji”.
Tokom decenija, uvek sam išla “naokolo”; no – to zahteva sasvim druge talente.

Zahteva mnogo rada; poprilično akrobatike, rešenja koja normalnom čoveku ne bi na pamet pala…

A najbitnije: zahteva MREŽU ljudi koji misle slično.

Kad god sam bila uverena da idem u pravom pravcu i da je moj cilj dostojan – verujte da sam redom pitala sve koji makar izdaleka deluju da mogu da mi pomognu. Makar savetom, mišljenjem – kuda dalje.

Mnogi nisu hteli, obično su me samo saslušali, obećali, a pomakli se nisu – njima na dušu, nema veze.

Ovakav stav dovodi do toga da se stvara (tj. već se stvorio :) paralelan svet: svet diskriminisanih koji zaobilaze diskriminatore.

Možda zvuči neverovatno, ali verujte da se u mom svetu desi ponekad da onaj koji diskriminiše – ostane “na suvom”, jer su diskriminisani preuzeli priču u svoje ruke.

Da li je ovo način?

Šta je zapravo način?

OBAVEZNO ŠTIVO:
“Diskriminacija”, tekst Peđe Milićevića koji treba da uđe u udžbenike…