Svaki dan viđam ljude koji realno žive odlično, a koji su hronično nesrećni.

Njihova priča se može otprilike svesti na sledeće:

1. Ja to ne mogu…
Nije to za mene.
Nisam siguran.
Nemam ja te kvalitete.
Propao bih i da probam.

2. Zlo i naopako.
Jao, opet kiša.
Gužva na stanici.
Jao, opet sunce i vrućina.
Jao, opet treba plaćati račune.

3. On je bolji od mene.
On ima više para.
Ona ima bolje noge.
Kako je njhovo dete toliko uspešnije.
Da, ali on ima više Facebook prijatelja (da, i ovo sam čula).

4. Vremeplov.
Ali, za moje vreme…
Kad sam bio mlađi.
Dok je Tito bio živ.
Naša JNA…

5. Svi su lopovi.
Jao, moj šef je baš zao.
Svi su se oni nakrali.
On je tako pokvaren.
Muž mi je manijak, eto šta je.
Kakva mi je žena, ne ide mi se kući.

6. Samo da nisam.
…Imao teško detinjstvo.
Da sam na vreme otišao.
Da su mi roditelji bili uticajni ljudi.
Da sam bar doktor.
Da bar nisam doktor.
Samo da nisam potrošio te pare…

Za sve koji imaju NEPREKIDNO ovakve ili slične tekstove, samo jedno pitanje.

Zamislite da imate u bliskoj okolini osobu koja svaki dan ovako govori.

Da li bi želeli da vam bude prijatelj?

Kolega, bračni drug, komšija?

 
Ilustracija: http://tekstovi-pesama.com/negative/1/9083/

Pročitajte i ovo: