U jednom periodu je sa mnom radila jedna mlada stomatološka sestra – od oko 22 godine, mila, brza, jako vredna, okretna i ljubazna, do kraja profesionalna, vrlo zgodna – drugim rečima, profesionalno – asistent i po.

Samo, kako to nekad biva, u ličnom životu baš nije imala mnogo sreće.

Kako sam ja onako sa strane mogla da vidim, muškom svetu je bila strahovito atraktivna, ali su se sve neki probisveti i lezilebovići u ono doba lepili za nju, a ona – mada naoko otresita, kao i svako ko radi sa ljudima – ipak je bila ranjiva i osećajna devojka i patila je ponekad…
Iako meni nikad nije ništa govorila.

Young beauty

Jednom nam dođe jedna pacijentkinja od oko 55 godina (moja procena, jer nije htela da kaže, samo sam znala da ima sinove od oko 30), za svoje godine izuzetno zgodna i vrlo negovana visoka plavuša, da malko pregleda zube i tako to…
Jer za par nedelja putuje na Tajland na mesec dana.

U daljoj priči shvatamo da joj je muž umro u proleće te godine (tada je bio kraj godine), i da je na Tajland vodi “prijatelj”, kako bi se kulturno reklo :).

Gospođa u kratkoj haljinici, na štiklama, sa dugom plavom kosom, sa nercom do zemlje…
Mislim, privlačna jeste, ali godine, ipak…

Moja preslatka sestrica samo trepće, ali ne govori ništa.

Posle par meseci, gospođa dolazi na kontrolu, preplanula i vedra, donosi slike sa Tajlanda, i priča kako stvar nije uspela, jer ju je posle povratka sa puta DRUGI “prijatelj” uhvatio sa “tajlandskim prijateljem” in flagranti, pa su se raspale obe veze :).

Mi se divimo slikama, vičemo c-c-c na njen opis cele priče, ona se pozdravlja i odlazi….

A moja lepa sestrica sva crvena u licu od besa :).

“Kako ona od toliko godina može da nađe takve, i po dvojicu, ja bolje da se ubijem….”.

Ja bih rado da umrem od smeha :), samo ćutim kao riba, jer vidim da je devojka duboko nesrećna…

Ostatak dana je gunđala i mrnđala, i uveče joj ja kažem:
Mila moja, samo obucite onaj plavi kompletić, i izađite na ulicu da šetate. Ima sve da preskačete one koji vam padaju pred noge, ja da vam kažem… :).

Ona me pogleda onako, malko iznenađena, jer nisam dotad nikad sebi dozvoljavala da joj dajem savete ili šta lično komentarišem, i ja joj još jednom objasnim kako tanka streč kraća suknjica i majica nebo plave boje – uz malko štikli i treptanja – uz njen izgled, pamet i vrednoću može itekako da doprinese pozitivnom razvoju događaja :).

Onda se uozbiljim, i kažem joj da ona premalo vremena posvećuje problematici (studirala je uz rad), jer sve ostale kvalitete ima… Ona me je pobožno saslušala, nije rekla ništa.

Odavno je vaspitačica u zabavištu; odavno ima jednog finog momka koji je gleda kao malo vode na dlanu.

Kaže da čuva plavi kompletić u ormanu, a ja laskam sebi da sam ipak bila od neke koristi…:).

 
……….
Ilustracije: by Garmash, greatoilpainting.com, chess.com/blog