U medijima se često da videti da je dužina života u Srbiji u porastu, da ljudi žive duže nego prethodnih decenija – kao i da žene žive duže od muškaraca.

Gde je tu prava istina?

Ovakve priče mogu biti veoma komplikovane, pa ću pokušati maksimalno jednostavno da objasnim suštinu.

PRVO – o čemu je zapravo reč?
Kad se kaže “dužina života” – RZS zapravo misli na očekivano trajanje života na rođenju, a ne na dužinu života kao takvu.
U pitanju je zapravo sintetička mera mortaliteta.

Po definiciji – očekivano trajanje života je prosečno očekivano trajanje života (obično se iskazuje posebno za muškarce i posebno za žene) koje se izračunava zasnovano na pretpostavci da se uočene specifične stope mortaliteta po starosti neće menjati.

Pretpostavljam da počinjete da uviđate u čemu je problem.

PRETPOSTAVKA da se postojeće (uočene) specifične stope mortaliteta neće menjati je popriličan problem per se.

Okrutna je činjenica da imamo najgore zdravstvo u Evropi, a da vodimo na top listama najstrašnijih oboljenja – ozbiljnu evidenciju o tome ćemo imati tek kasnije…
Smrtnost od teških bolesti nastavila je tendenciju rasta, a vrlo je verovatno da se to može očekivati i u budućnosti s obzirom na prisustvo brojnih faktora rizika i promene u starosnom sastavu stanovništva.

Osim toga…

Prihodi per capita nedvosmisleno pokazuju korelaciju sa očekivanom dužinom života.

Viša primanja podrazumevaju i viši standard, bolju zdravstvenu zaštitu i negu, a s tim u vezi je i potreba za višim obrazovanjem i razvojem sopstvenih potencijala, što opet vodi povećanju prihoda i štednji za sigurnu starost (Bloom, Canning, 2000).

Tu je još mali milion drugih faktora, čije će se delovanje (po meni) pokazati tek kasnije.

DRUGO – relativno gledano…
Tokom 16 godina, od 1950. do 1966. godine, očekivana dužina trajanja života se povećala za 13,7 godina kod žena i 13,5 godina kod muškaraca.

Tokom naredne 34 godine, u periodu između 1967. i 2000. godine, to povećanje iznosilo je samo 2,8 godina za žene i 1,0 godina za muškarce.

U poređenju sa evropskim prosekom, a posebno sa prosekom Evropske unije, Srbija ozbiljno zaostaje kada je reč o očekivanom trajanju dužine života.

Kod živorođene dece oba pola u 2008. godini, razlika u očekivanom trajanju života pri živorođenju između Srbije i proseka za Evropsku uniju iznosila je 6,2 godine za žene i 5,4 godine za muškarce.

Međutim, razlike su znatno veće ako se poređenje izvrši sa zemljama koje su postigle najbolje rezultate u smanjenju smrtnosti.
Ako se uzme u obzir očekivano trajanje života pri živorođenju, Srbija je zapravo mnogo bliža bivšim komunističkim nego drugim zemljama u Evropi.

Ukratko: očekivana dužina trajanja života u Srbiji je (statistički gledano) u blagom porastu, ali DALEKO manje nego u zemljama EU.

TREĆE – statistika, naša dika :)
Statistički i javnozdravstveno gledano – povećanje očekivanog trajanja života se može ostvariti produženjem života starijih i/ili na račun smanjenja mortaliteta kod mlađeg uzrasta (lica mlađa od 40 godina).

Kod nas je u pitanju ovo drugo, da se ne lažemo.

Analiza diferencijalnog mortaliteta po starosti u prvi plan ističe one starosne grupe kod kojih je ostvarena najveća redukcija smrtnosti, a to su odojčad i deca.

Oko dve trećine ostvarenog povećanja očekivane dužine trajanja života je po osnovu smanjenja smrtnosti kod odojčadi i dece mlađe od 5 godina (Penev, 2003).

Posle sedamdesetih godina, tendencija smanjivanja smrtnosti (po starosti) prelazi u stagnaciju, a kasnije kod sredovečnog i starog stanovništva dolazi i do porasta stopa smrtnosti, naročito kod muškaraca.

Uvek ima i ona druga strana.

ČETVRTO – to se radi drugačije.
Potreba redefinisanja starosti i njenog drukčijeg merenja nužna je posledica promišljanja o problemima demografskog starenja.
Novija istraživanja (Sanderson i Scherbova, Nature/Science), uvode kao novi kriterijum (meru) i osnovu za definisanje starosti – prospektivnu starost.

Prospektivna starost meri koliko su ljudi stari ne samo u odnosu na datum rođenja, nego i u odnosu na produženje očekivanog trajanja života.

Određene tablice mortaliteta služe kao standardne (referentne), pa se na osnovu upoređivanja (podudaranja) preostalog trajanja života iz dva vremenska preseka, pored stvarnih, hronoloških godina, licima mogu utvrditi i prospektivne godine.
Prospektivni prag je starost u kojoj očekivano trajanje života pada ispod 15 godina.

Krajnje uprošćeno gledano, prospektivna starost je onaj pokazatelj koji mnogo koriste osiguravajuće kuće, penzioni fondovi i slične institucije, pogledajte npr. USA Social Security Actuarial life table.

Po Bečkom institutu za demografiju je Srbija u 2009. godini bila na prvom mestu po udelu stanovništva sa manje od 15 godina očekivanog trajanja života, sa prognozom da ce na prvom mestu ostati i u narednom periodu, i to sve do 2030. do kada su radene projekcije.
(European Demographic Data Sheet, 2010)

I još nešto:
Prema prospektivnom udelu starih, razlike izmedu muškaraca i žena skoro da ne postoje.

Srednje trajanje života žena starih 65 i 85+ godina je čak smanjeno u ovom periodu posle devedesetih godina.

Ukratko:
1. “Dužina života” je zapravo – očekivano trajanje života na rođenju.
2. U Srbiji se očekivano trajanje života povećava, ali vrlo sporo i prevashodno na račun smanjenja mortaliteta mladih i dece – smrtnost starih je čak u porastu.
3. Srbija po povećanju očekivanog trajanja života dobrano zaostaje za razvijenim zemljama.
4. Pokazatelji “novijeg tipa” (prospektivna starost) ukazuju na katastrofu u najavi.
5. Razlika u očekivanom trajanju dužine života između žena i muškaraca se smanjuje.

A najbitnije:

Dugovečnost se ne posmatra samo kroz pokazatelje o mortalitetu, nego i kroz zdravstvene pokazatelje i merenje različitih stepena zdravlja, npr. jednom integrativnom merom morbiditeta i mortaliteta kao što je “očekivani broj godina u dobrom zdravlju” (Healthy life expectancy – HALE).

Toliko o tome.
 

Izvori:
Stanišić V, Bogdanović D, Jančić Z, Stević S. Analiza preživljavanja – životne tabele. Acta Medica Medianae 2003;42:31-42.
Armitage P, Berry G. Statistical methods in medical research. 2nd ed. Oxford: Blackwell scientific publications; 1987.
IOM. Uticaj demografiskih i migracionih tokova na Srbiju. CBMM Project, Međunarodna organizacija za migracije – Misija u Srbiji 2012.
Radivojević B, Veljanović – Morača V. Značaj bio-medicinskih i socio-ekonomskih faktora za porast očekivane dužine trajanja života. BIBLID 0038-982X(2004):1-4 p. 93-107.
Radivojević B. Smanjenje smrtnosti starog stanovništva u Jugoslaviji – šansa za povećanje očekivanog trajanja života. BIBLID 0038-982X(2002): 1-4 p.35-52.
Bloom E, Canning D (2000). The Health and Wealth of Nations. Science; 2000;5456(287).
Devedžić M, Stojilković J. Novo poimanje starosti – prospektivna starost. Stanovništvo. 2012;1:45-68.

Pročitajte i ovo: