Ne znam, ali izvesno je da će se oko 2100. godine broj stanovnika (bar) prepoloviti.
Prema RZS (2013.) je stopa nataliteta u 2012. godini bila 9.3 promila, mortaliteta 14.2%, a stopa prirodnog priraštaja oko -4.9%.
U 2012. je procenjen broj stanovnika bio 7.199.077, pri čemu se broj stanovnika smanjio u odnosu na prethodnu godinu za 59.676 ljudi.
Preciznije, RSZ kaže da je broj stanovnika opao za 280.000 ljudi između 2002. i 2010. godine.
Decu ima oko 70% porodica u Srbiji.
Projekcije UN su da će Srbija do 2100. godine imati upola manje stanovnika nego sada.
Isto tako, prema projekciji UN – Srbija će 2050. godine imati 43.5% stanovnika starijih od 60 godina, a 2100. će ih imati više od polovine.
Kliknite na sliku za uvećanje.
Po meni, ove prognoze su optimističke.
Jer:
Natalitet je u padu.
Prema popisu 2002. godine, natalitet je bio 12.2 promila…
Mortalitet je u porastu.
Niko živi ne zna koliko je ljudi dosad napustilo zemlju, koliko tačno ima Srba u dijaspori i koliko će ih tek otići.
Ah, da – još nešto: prema projekciji World Bank, prosečna plata će sa sadašnjih oko 44.000 dinara porasti na čak 48.000 u 2030.
Kliknite za uvećanje slike.
Moja privatna prognoza liči na ovo:
Zaključak izvedite sami.
Izvori i ilustracije:
http://www.tradingeconomics.com/serbia/forecast
http://worldpopulationreview.com/countries/serbia-population/
http://esa.un.org/wpp/Documentation/pdf/WPP2012_Volume-I_Comprehensive-Tables.pdf
Mišović S. Uzroci i poosledice opadanja prirodnog priraštaja stanovništva. 1st International Conference Ecological Safety in Modern Environment, Banja Luka 2009.
http://www.decentralizacija.org.rs/vesti/Drustvo/Babusnica-se-brise-sa-karte-Srbije-do-2020-godine.sr.html
22/07/2014 at 18:54
Tužno.
Pitam se često da li mi lično, kao obični građani, možemo nešto da uradimo?
Ja nisam ostvario ni prostu reprodukciju.
Fali mi jedno.
I pored toga što imam troje.
Računica je jednostavna… i žena i ja smo jedinci…
Trebalo bi da imamo četvoro samo za prostu reprodukciju.
Ali, i dalje razmišljam… da li i šta možemo da promenimo?
25/07/2014 at 08:37
Подсећам вас да правите разлику између броја становника и Срба.
Пре неколико година, читао сам негде тираду о томе како су пројекције броја становништва кроз педесет или сто година “смешне,” јер су и такозвани дугорочни трендови склони променама. Уопште се не сећам где сам то читао, и мораћу се сам потрудити да се сетим како да то аргументирам. Рецимо, пре стотинак година, популација Немачке је рапидно расла *упоредо с њеним рапидним економским развојем,* и та чињеница је била узрок узнемирености у Француској и код других њених суседа. Нови рат се доста наслућивао, али свако жели да не мисли о таквим стварима.
Као што видите, индиковао сам сам три фактора: миграција ка Србији, ратови, и култура. И да резимирам резиме: све ово наводи на нешто запрепашћујуће и неугледно, и стога тешко сварљиво: потребу да размишљамо о нашој егзистенцији. “Misliti”, pazi. On poziva da ljudi misle!..ha haa ha…
29/07/2014 at 12:39
Hm, da, pa amožda to i nije tako neka velika stvar. Zar nisu veći i bolji i stariji od nas puno puta već otišli istim putem? Rimljani? Stari Grci? Velike azijske civilizacije? Što smo mi bolji ili bitniji od njih?
06/09/2014 at 21:24
Da li se ovde nešto dramatizuje?
Pitanje je da li će naši potomci – koliko god da ih je malo ili mnogo – živeti i kako?
Ako budu živeli u normalnoj državi sasvim je svejedno kako će se zvati, Srbi, Patagonci ili Jupiterijanci i kojim će jezikom govoriti.
Ukoliko Srbija ostane ovakva kakva jeste, sa vlašću kakva jeste, sa standardom kakav jeste – šta će im vredeti što se i dalje zovu Srbi i govore srpski?