Pre neku godinu mi uđe u ordinaciju jedna vrlo fina gospođa, sa štapom, po godinama mi mama može biti, i upita da li izlazimo na teren.
Ja kažem – naravno, šta treba, na čega gospođa reče da treba njenom tati da se izvadi zub.
Ja upitam koliko gospodin ima godina – 86.
Pitam kakvog je opšteg stanja – na čega mi gospođa sasvim smireno odgovara da njen otac ima pejsmejker, ugrađen ko zna kad, koji je pre šest godina prestao da radi.
Ja totalno zbunjena, vrlo obazrivo pitam da li je čovek svestan, pokretan i tako, čisto ne znam da li da pitam da li je živ… Ona kaže da je sasvim pokretan i lucidan.
Onda joj kažem da mi treba saglasnost kardiologa, na njenu molbu joj dajem telefon jednog iskusnog terenca.
Kolega izlazi kod njih u stan, obavlja sve preglede, zove me telefonom i kaže da nema nikakvih problema, da mogu odmah da izađem i ja na teren.
Na 38 stepeni sve pakujem, izlazim nekoliko zgrada dalje, ulazim u vrlo prijatan stan – gde me dočekuje gospođa koja me je zvala, i vidim pacijenta.
Vidim izuzetno vitalnog i žilavog čiku, sa očima na vrh glave, koji se smeje, zavitlava, malko me je i odmerio onako, kako sam bila u letnjoj haljini…
Ja pomislih da će da nadživi pola grada pre nego što mu šta bude :).
Na stolu zatičem izveštaj kardiologa: pritisak 120/80, euritmičan, EKG onako – momački, boli glava…:).
Deka mi veselo kaže da bi on, u stvari, mogao da dođe, samo stvarno po toj vrućini…
Još u čudu, ja mu dadoh anesteziju (puna usta odličnih zuba), izvadih mu jedan kutnjak, i dalje u čudu se vratih u ordinaciju…
Nazovem kardiologa, i on mi kroz smeh objasni da je to bio pejsmejker “on demand”, koji “se uključuje” samo kada frekvenca srčane radnje padne ispod određenog broja otkucaja, a pošto je gospodinu sa godinama smanjeno i kretanje i uopšte zahtevi organizma, on i ne oseti da pejsmejker ne radi.
Kako god, slatki dekica je umro pre par godina, a čula sam da je bio jednako vitalan i vedar do samog kraja, mir mu dragoj duši…
Ilustracije: fineartamerica.com, bostonscientific.com
Leave a Reply