Nedavno slučajno spazih tekst o nacrtu zakona o elektronskim medijima.
Pa posle toga spazih da se neki stranci interesuju za član 109. Nacrta, pa se udubih.

Sporni član Nacrta kaže:

Члан 109.
(1)Ради спречавања нарушавања медиjског плурализма, односно остваривања преовлађујућег утицаја на јавно мњење, није дозвољено да:
1. оператор пружа општу медијску услугу или медијску услугу специјализовану за информативне програмске садржаје;
2. оператор или његов оснивач буде повезан, у смислу закона који уређује положај привредних друштава, са пружаоцем опште медијске услуге или медијске услуге специјализоване за информативне програмске садржаје.
(2)Ако је оператор ималац дозволе за пружање медијске услуге или је он или његов оснивач повезан са пружаоцем медијске услуге, у смислу закона који уређује положај привредних друштава, дужан је да другим пружаоцима медисјких услуга пружа услугу дистрибуције медијских садржаја под једнаким условима и са истим квалитетом као што то чини за сопствене потребе, односно за потребе повезаних лица.
(3)Оператор који је ималац дозволе за пружање медијске услуге, дужан је да одвојено рачуноводствено прати своје пословне активности у вези са пружањем услуга електронских комуникација и пружањем медијских услуга, на начин који ближе утврди Регулатор.
(4)Регулатор одузима дозволу за пружање медијских услуга оператору или са оператором повезаном пружаоцу медијске услуге, ако оператор поступи противно одредбама ст.1. и 2. овог члана.
(5)Регулатор врши надзор и стара се о извршавању обавеза оператора прописаних одредбама овог члана, у сарадњи са регулаторним телом надлежним за област електронских коминикација.

Ukratko:
Sporni član 109 ne dozvoljava da operator pruža opštu medijsku uslugu ili medijsku uslugu specijalizovanu za informativne programske sadržaje i da njegov osnivač bude povezan sa pružaocem takve usluge.

Posle još malko surfovanja, shvatih sledeće:

OPERATOR elektronske komunikacione mreže za distribuciju medijskih sadržaja je fizičko ili pravno lice koje gradi, poseduje ili koristi elektronsku komunikacionu mrežu za pružanje usluga distribucije medijskog sadržaja.
Uopšte ne vidim što ovde ne bi “svrstalo” i blogere.

REGULATOR je regulatorno telo za elektronske medije: samostalna, nezavisna regulatorna organizacija… Bla-bla.
Sada ovaj zadatak obavlja Republička radiodifuzna agencija, a Nacrtom bi ista trebala da se transformiše u Regulatorno telo za elektronske medije.

Šta sad ovde meni ne da mira.

1. ŠTA SU BLOGERI?
Prema Draganu Varagiću, za kojeg verujem da zna šta priča, u Srbiji ima oko 40.000 blogera. Koliko ih ja znam, uglavnom su ljudi koji itekako imaju svoju glavu na ramenima, i stoje iza onog što pišu.

Da li je TangoSix lični blog ili portal?
Da li je blog moje ordinacije moj blog, ili “pravno lice koje gradi, poseduje ili koristi elektronsku komunikacionu mrežu za pružanje usluga distribucije medijskog sadržaja”?
Da li je Amarilis online lični blog, ili će neko proceniti da je zapravo škola jezika koja se krije iza idiličnog nick-a?

Ili ćemo o ličnim blogovima novinara? Neki se prema broju poseta i šerovanja vrlo visoko kotiraju.

@Iglomanka – zlatna devojka koja je i preko svog bloga od svog ručnog rada uspela da napravi posao, i to za celu porodicu, je takođe “vlasnik i operator elektronskog medija”.

Naša draga Gaga – sa najčuvenijim kulinarskim blogom u Srbiji, i još hiljade i hiljade drugih…

Meni, verujte, deluje vrlo verovatno da bi ovaj član 109. “regulisao” i nas.

2. Ko će da REGULIŠE ” fizičko ili pravno lice koje gradi, poseduje ili koristi elektronsku komunikacionu mrežu za pružanje usluga distribucije medijskog sadržaja”?

Prema NUNS-u:

Miroslava Stošić iz TV Vranje i Izvršnog odbora Sindikata novinara Srbije rekla je da nacrti zakona gube legitimitet jer se do danas ne zna ko su bili članovi radne grupe koja ih je pisala i po kom kriterijumu.
(Preporučujem od srca da ne čitate ni slučajno taj tekst NUNS-a, jer tako ima svega da se čoveku stomak prevrne.)

Share defence podseća da je Savet za štampu nedavno izmenio statut i proširio nadležnost i na informativne veb portale. 

3. ŠTA će da regulišu regulatori?
Prema Share Defense:

RRA može pod izgovorom „zaštite maloletnika“ ili zabranjivanjem navodnog „govora mržnje“ zapravo da uvede mehanizme cenzure i auto-cenzure, što je veoma opasno, posebno imajući u vidu rasprostranjenost Interneta i popularnost pojedinih onlajn medija.

Pade mi na um bar jedan portal (“Klub krivih mužjaka” :) za koji bi se moglo zaključiti da “kvari maloletnike”.

Šta se događa onima koji “ne šire ljubav i prosperitet” putem online medija?
Poznata stvar u svetu blogera, pročitajte samo ovaj stari tekst – Blog i moć reči.

Ili, da preinačim:

Ko će da reguliše Regulatora?

4. Šta nam se ZAPRAVO po pitanju člana #109 sugeriše iz EBRD i USA?

Ovde imate pismo gospodina Žan- Mark Piteršmita, direktor EBRD-a za centralnu i jugoistočnu Evropu, a ovde pismo gospodina Kirbija ministru Tasovcu.

Molila bih da pažljivo pročitate šta pišu.
Pogledajte i ovaj tekst:
CNN kritikuje Vladu Srbije: Novi zakon ograničava slobodu medija

Šta će se desiti ako poslušamo?
Šta će se desiti ako NE poslušamo?

Mnogo pitanja, a premalo odgovora…

E-novine kažu i ovo:
“Kako našu stvarnost već godinama oblikuju informacije i vesti koje se plasiraju putem Interneta, novoformiranim kanalima distribucije informacija, njihovo regulisanje nije podrazumevalo odvojeni sistem regulisanja.

“Digitalni i građanski mediji” poput blogova, web platformi, foruma, tviter naloga, facebook page-ova i drugih Internet servisa omogućavali su mnogima da bez postojanja medijske mašinerije obaveštavaju javnost o pitanjima koja su smatrali relevantnim.

…ovi mediji su bili izvan okvira medijske regulative i za njihov rada nikada nije bila potrebna bilo kakva registracija a kamoli dobijanje odobrenja.

Takav pristup je u potpunosti u skladu sa sa Ustavom Srbije i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima koji predviđaju da je „Svako je slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja.” odnosno predviđa pravo na slobodu izražavanja koje „uključuje slobodu izražavanja mišljenja, i primanja i širenja ideja bez uplitanja javnih vlasti i bez obzira na granice” (čl 10. odeljak 1. EKLJP). ”

A Share Defense kaže i ovo:
“Kada se jednom otvori ova „Pandorina kutija“, neće biti povratka nazad.

Jednostavno, cenzura će nadvladati: bilo neposredno, tako što se određeni sadržaj zabranjuje uticajem državnih organa ili nezavisnih regulatornih tela ili posredno, preko tzv. auto-cenzure, jer će se Internet portali uzdržavati od objavljivanja informacija (poput komentara korisnika).

U takvoj atmosferi nije teško zamisliti regulatora koji će pod izgovorom „neprimerenosti sadržaja“ građanima ograničiti pristup društvenim mrežama, što se nedavno dešavalo u pojedinim azijskim državama.”

Verujte da sam vrlo zabrinuta, i kao bloger i kao građanin…

A šta vi mislite?

Najlepše bih molila sve koji pročitaju ovo, bili blogeri, političari, novinari, preduzetnici, pravnici ili bilo koji “stejkholderi”, da kažu šta misle i kako im deluje.

Šta (ne)usvajanje člana #109 znači za gradjansko novinarstvo/blogove?

Da li je “u redu” da zakonodavstvo (ni)je uskladjeno sa mišljenjem dve sile (USA i EBRD) u kojima je upravo online građansko novinarstvo najrazvijenije – i to na svetskom nivou?

Svima koji su uspeli da dođu do kraja ovog teksta i još rešili i da odgovore se najlepše zahvaljujem :).

EDIT: Amandman Share Conference na Narct zakona o elektronskim medijima, zahvalnost @Verkic.

Pročitajte i ovo: