Vrlo raširena igra, ja da vam kažem :).

Kad je jedan moj prijatelj u daljnjem usavršavanju dobio novog mentora, čovek mu je bez uvijanja i vrlo direktno rekao:

Dragi kolega, u sferi koju ste izabrali, kroz nastavu, skupove i kongrese, neprekidno će vam se događati da morate da otkopčavate pantalone, stavljate (ga :) na sto i odmeravate se sa drugim kolegama/učesnicima.

Ovo je živa istina, radnja se odvija u inostranstvu.

odmeravanje - duži

Nešto vrlo slično je meni rekao jedan od mojih profesora, i dodao da (kao žensko, u jednom “muškom” akademskom usmerenju) verovatno neću biti toliko prozivana – jer će u startu misliti da sam ćurka :), ali da svejedno svaki put promislim da li ću da krenem da se odmeravam.

Mi sa Medicinskog smo naučeni da odmah krenemo sa odmeravanjem, kao po pravilu sujetne usijane glave (časni izuzeci).
Ovaj profesor (sa Ekonomskog) je za mene bio otkrovenje, učio me je nešto sasvim drugo: kako kontrolisati ovaj poriv, i kako ga iskoristiti mudro za svoje svrhe.

Već rekoh da sam silom prilika kao mlada (i sitna) devojka i žena skakala na prvu loptu u oči ljudima da dokažem da je moj duži.
To me je malo popustilo relativno kasno, tek negde pre 40-te.

No, nikad nije kasno da čovek nauči nešto pametno :).

Šta htedoh reći: jasno mi je da mnogi ljudi prosto tako funkcionišu, pogotovo u mom poslu.
Jednostavno se morate “deklarisati” da bi vas prihvatili kao ravnopravnog sagovornika, kao svog stomatologa, kao nadređenog.

Ono što mi nije jasno je – što ljudi ne umeju da se zaustave.

Dakle, ako neko prosto poliva time “ko sam – šta sam” i uporno (i agresivno!) poziva vas “na isti nivo”, a vi uporno odbijate da opričate CV :) i samo insistirate na normalnoj komunikaciji BEZ “moj je duži”, može da se desi da taj dotični ne samo da ne može da se zaustavi, nego da krene u pravi napad, sa vređanjem, omalovažavanjem, ovim ili onim…

Možda već rekoh da zato jako volim nick “zubarica” – ljudi obično pomisle ono što se generalno misli o nama, a moja je privatna stvar da li će me mrzeti da ih demantujem ili ne :).

@Deda je recimo pravi majstor u tome, pogledajte ovaj komentar kod @Bednopiskaralo:

Ljubav, muzika i sve nesto lepo…
Poklanjam ovu moju recenicu finoj teti koja se zaista potrudila da sve nesto lepo prikaze kao sve nesto manje lepo.
#Optimizam
Nije tesko biti pesimista i kakiti gde stignemo. Tesko je ziveti Srbiju!!!

Meni je onako, baš impresivno. Možda ću i ja tako umeti kad budem njegovih godina* :).

Kad sada promislim, opet ostaje da je bitno ono što reče moj profesor sa Ekonomskog:

Izaberem gde hoću (ili mi treba) da se eksponiram, čime tačno i koliko, i to je to.

I zaboravim sve dok izađem napolje… Ili sklopim laptop :).

Jer – svet do kojeg mi je stvarno stalo – nije online….
 
Napomene: 
Naslov je “stara zubarska” – mi smo svesni toga :), i ako u društvu kolega, lekarskoj sobi ili sličnom uhvatimo nekog da krene sa “Ko je duži” zabavom onda bude skroz veselo :D.
* Ja sam starija od Dede :).
 

Ilustracija: http://www.fieldmaster.ie/storefront/