Kako izgledaju “izgoreli”?
Pa, strašno…

Pri čemu su retko svesni da je to – to, čak ni njihov izabrani lekar često ne shvata ili ne zna da je to sve, zapravo – izgaranje u poslednjoj fazi.

Dr Maslach smatra da burnout karakteriše sledeće:
1. Iscrpljenost,
2. Cinizam,
3. Neefektivnost.

Detaljnije, to izgleda ovako: (Girdin, Everly, & Dusek 1996):

I Stres raste.
Prisutni su sledeći simptomi:
1. Stalna iritabilnost i nervoza,
2. Stalna anksioznost,
3. Periodi skoka krvnog pritiska,
4. Škripanje zubima,
5. Nesanica,
6. Zaboravnost,
7. Lupanje srca,
8. Poremećaen ritam rada srca,
9. Slabljenje koncentracije,
10. Glavobolje.

U ovoj fazi čovek ne žali sebe, radi sve više, demonstrira svoju vrednost, teži najboljem, daje sve od sebe – rekoh ranije da to već jesu ljudi sa entuzijazmom i energijom (H. Freudenberger, G. North).

Navedeni “sitni” problemi se negiraju, ili prepoznaju kao “normalni” za datu količinu rada i stresa. Prvi i jedini u fokusu je – posao.

Neprepoznavanje, negiranje sopstvenih potreba može imati različitu težinu ispoljavanja; depersonalizacija je uvek značajan sastavni deo burnout-a.

II Napor za očuvanjem energije:
1. Kašnjenje na posao,
2. Prokrastinacija, otezanje,
3. Potreba za trodnevnim vikendom,
4. Pad seksualne želje,
5. Stalno prisutan umor i kad se ujutru ustane,
6. Kasno vraćanje s posla,
7. Socijalno povlačenje, i u odnosu na prijatelje i porodicu,
8. Cinizam,
9. Mešavina razočarenja, besa i straha, ogorčenost;
10. Povećana potrošnja kafe, energetskih pića, stimulanasa,
11. Povećana potrošnja alkoholnih pića,
12. Apatija.

U ovoj fazi čovek više ne prepoznaje sopstvene potrebe; oseća se izgubljenim, osim cinizma mogu se pojaviti i preterano agresivne reakcije na “sporije”, manje kompetentne saradnike, čak i članove porodice.

Osećaj iscrpljenosti i unutrašnje praznine vodi ka prejedanju, preteranom/nekritičnom unosu alkohola i različitih lekova.
Neminovno – strada i opšte zdravlje, pojavljuju se “misteriozne” bolesti na generalno zdravom čoveku.

III Iscrpljenost.
1. Hronična tuga/depresivna stanja,
2. Hronični problemi sa varenjem,
3. Hroničan psihički, mentalni umor,
4. Hronična fizička iscrpljenost,
5. Hronične glavobolje,
6. Jaka želja za “napuštanjem društva”, za usamljivanjem,
7. Želja da se napuste prijatelji, posao, čak i porodica,
8. Razmišljanje o samoubistvu.

Treći stadijum je zapravo fizički i mentalni kolaps.
Ljudi gledaju da izbegnu posao, apsentizam je ogroman, ali – pošto je burnout “zarazan”, ovakvi ljudi negativno deluju na saradnike, porodicu, okruženje.
Prema mnogim naučnim radovima, rizik od bolničkog lečenja zbog kardiovaskularnog incidenta je ogroman; zdravlje je načeto, uopšteno gledano, krajnji je trenutak da se čovek spase.

Potrebno je da su prisutna bar dva simptoma iz svakog stadijuma da bi se posumnjalo na burnout.

Proces se obično odvija sekvencijalno, jedan stadijum sledi drugi, i može se zaustaviti u ma kom trenutku.

Na žalost, obično je tek treći stadijum faza kad čovek STVARNO shvata da je đavo odneo šalu; prema dr Maslach, burnout može da izgleda kao PTSD, i da ima iste posledice.

Nastavak: Šta dalje?
 
……….
Ilustracija: Juan Pablo Arenas.

Pročitajte i ovo: