Ustajete umorniji nego kad ste legli.

Kad se pre prve kafe pogledate u ogledalo, dođete sebi kao mlađa verzija lorda Bele Lugošija.
Trošite poslednju snagu da se spremite i idete na posao koji realno volite, da ne govorim tek o poduhvatu slanja dece u školu ili nečem sličnom…

Na poslu ste cinični, ogorčeni i dosta vam je svega – bilo to vidljivo ili ne.
Realno, vi jeste empatična, topla osoba – samo mrzite sve odreda. Mrzite ostale, a onda i sebe što ste uopšte tu.
I mrzite sebe što ih mrzite, a pre niste bili takvi.

Da li uopšte vidite da usporavate dok zapravo pokušavate da ubrzate?

U mom poslu, stvari obično idu ovako:

1. Dokazivanje.
U ovom poslu je većina nas prosto jer voli da radi baš to; nas obično vode ove stvari:
– želja za dokazivanjem, uspehom, adrenalin,
– zarada,
– “scena”: mi smo lideri, i oko nas se sve okreće, svi gledaju u nas i sve zavisi od nas; priznanje.

Koliko sam mogla dosad da vidim, ovo ide u paketu – ove stavke odvojeno nisam viđala.

2. Rad.
Težak rad više od 10 i 12 sati dnevno, obično multitasking.
Na krilima ste, i osećate da bi mogli tako večno.

3. Posustajanje.
Polako i neosetno se počinje sa kafom i sedativima, sredstvima protiv bolova i još gorim od navedenog.
Onda se doze povećavaju.

4. Gubitak kontrole.
Počinju da se dešavaju prve greške; dok ležite noćima u krevetu budni i mislite o konkretnim pacijentima, ne shvatate da zapravo gubite bitku.

Kod burnout-a je izraženo poricanje problema; kako, zaboga, uspešnom i pametnom doktoru može IŠTA da se desi?
Koješta.

5. Udaranje glavom u zid.
Pri čemu se ne shvata da je u pitanju zapravo udaranje u već isto, već okrvavljeno mesto.

U ovoj fazi se često događa da stomatolog prosto propadne; ovo nije posao na traci, kako se obično misli (to misle čak i brojni stomatolozi), nego fini, vrhunski individualni zanatski rad – greške se ne praštaju i brzo dovode do poslovne propasti.

Stomatolog počinje da kasni, zaboravlja čak i imena svoje dece, ima izlive besa, menja kilažu, povećava doze anksiolitika.

A stvari idu i dalje nagore.

6. Burnout.
Ovde se obično pojavljuje koronarna bolest, depresija u zamahu, anksioznost koja onesposobljava, stomatolog zavisi od kofe lekova da bi bio samo marginalno funkcionalan.

Emotivno otupeo, prazan i bez snagde da živi dalje, a kamoli da radi – ili vodi posao.

Hronični umor, nesanica, otuđenost, cinizam, problemi sa koncentracijom, anksioznost i depresija i/ili izlivi besa, pesimizam i gubljenje sposobnosti uživanja u ma čemu, nikakva produktivnost i loš rad, i još mnogo toga – to je burnout.

U ovoj fazi se i umire.
Ne šalim se – burnout ubija.

Burnout ubija više ljudi nego pušenje i gojaznost ZAJEDNO. (Maslach)

U Japanu se za ovaj sindrom koristi reč „kaloshi“ koja doslovno znači smrt od umora na poslu.

Govorim o stomatolozima – ali burnout nije ekskluzivno vezan za nas: prema ranijim teorijama, stradaju svi koji brinu o ljudima (“helpers”: medicinsko osoblje uopšteno, psiholozi, socijalni radnici itd.), potom policajci, vatrogasci i slične profesije, a prema dr Maslach – danas se javljaju i programeri, službenici u bankama, knjigovođe…

Burnout ne bira.

I ne zavisi samo od preopterećenja poslom, kako se ranije mislilo.

(nastavak sledi)
 
……….

Ilustracija: thegrowthtree.blogspot.rs

Pročitajte i ovo: