Da se ne lažemo, u moje doba skroman svet je slabo studirao stomatologiju, Bog sveti zna zašto.

Oni koji su bili rodom iz drugih mesta su odreda živeli u svojim stanovima, svi smo vozili svoja (ne porodična) kola – i to ne bilo kakva: golfove, citroen CX, BMW, poršea…

U mojoj generaciji je od nas 35-toro bilo dva studenta koji su živeli vrlo skromno.

Jedan je bio Crnogorac, peto dete u siromašnoj porodici; dobio je smeštaj u najužasnijem domu u gradu – bio je u sobi sa još dva cimera i još dva “ilegalca”.

Kad sam prvi put bila kod njega, u sobi veličine možda 4×5 m, sa tri kreveta i dva ormana u raspadanju, u čudu sam ga pitala – a gde spavaju ti ilegalci?
E, na šifonjerima, odozgo…

A kupatilo je bilo jedno na spratu, sa slavinama koje cure, kamenim podom i nikakvim grejanjem….

Taj kolega je bio vrlo visok, zgodan, markantan, jako fini, blage naravi, vrlo vredan; tek na petoj godini je dobio smeštaj u novoizgrađenom studentskom domu, njegovoj sreći nije bilo kraja.

Mi smo mu svi došli na useljenje, i mi presrećni.
Dobio je gomile i gomile hrane (znali smo da je željan svega), ćebe, jedan bledo žut firmiran dukser (bio je crnomanjast), od jedne koleginice vazu, i od svih – mali terarijum sa kornjačicom :).

Drugi skroman student je bila malena, riđokosa, kovrdžava devojka sa par pegica na nosu, siroče sa majkom invalidom, koja je putovala svaki dan iz mesta udaljenog oko 30 km.

Uvek je bila isto obučena, imala je samo jedne duboke cipele i jedne letnje sandale koje je nosila svih pet godina…
Uvek vedra, izuzetno inteligentna i energična mala damica, uvek je njena bila poslednja :), a momci su prosto noge lomili za njom – iako je bilo daleko lepših devojaka na fakultetu uopšte….

Za rođendan smo joj poklanjali – udžbenike.

Znate kako je kod nas – neke morate imati jer se čitaju ceo život (anatomija, recimo), a neke morate imati jer su ogromni (interna, farmakologija, stručni predmeti…), uče se mesecima i niko vam ih neće pozajmiti.

Sa prirođenom otmenošću i ponosito se zahvaljivala sa vrlo ozbiljnim izrazom lica, a znali smo da joj srce igra – knjige je mnogo volela.
Bila je sjajan student, da se ne lažemo :).

Guardian Angel

Guardian Angel

Danas je Crnogorac hirurg, otac troje dece, živi u inostranstvu; fakultet je završio u roku, sa prosekom tačno 9.00, i otišao odmah…
Ima kuću do koje se dolazi preko (njegovog) jezera.
Kaže da je deci pričao o kornjačici :).

Mala riđokosa je danas načelnik velike stomatohirurške klinike u Belgiji.
Ima pearl effect belog mercedesa, dvoje dece i muža, i jednako je skromna, vredna i vedra kao u ona davna vremena….
Kad dođe, donese nam – knjige :).

Sad nek’ mi neko kaže da Onaj Gore ne gleda…:).

 

Ilustracije: maisyaagatha.com, lalouver.com

Pročitajte i ovo: