Moj knjigovođa je nekoliko godina stariji od mene, vrlo vedar, sasvim smiren čovek.
Znam ga decenijama, vrlo je savestan i sposoban, ali realno – “preterano” cool s obzirom na profesiju.
Pre neku nedelju ulazi kod mene na posao, učinilo mi se da malko hramlje.
Pitam – da se nije šta desilo, treba li pomoć, šta je u pitanju…
On sa značajnim pogledom ozbiljno odgovara:
BLUDNI VIKEND.
Ja sad tu zastanem u čudu, jer – znate kako je, mi se znamo samo poslom, nikad nismo nešto “bezobraznije” razgovarali…:).
Onda čovek ozbiljno objasni ovako.
Živi u kući – 1001 problem, od gasa do crepova, ko je živeo u kući, zna šta je. Supruga (inače vrlo fina žena) sa “nervno” vrlo zahtevnom profesijom… Deca odrasla, gledaju svoja posla.
Knjigovođi je pre više godina umro otac, a majka imala šlog… I ostala nepokretna.
Dakle, čovek godinama ima nepokretnog bolesnika u kući.
Da ne smaram s daljom pričom, ima tu još milion i jedna okolnost koja je dovoljna da čoveka dovede do nervnog sloma, a kao šlag – njegova profesija.
Mnogo stranaka, različitih ljudi, i CELODNEVNI kontakt sa državnom administracijom… Za ubiti se.
Pošto ljudi nemaju mogućnosti (ni vremenski ni finansijski) da sve napuste da bi otišli na odmor, na more ili slično – smislili su varijantu BLUDNI VIKEND :).
Redovno pretražuju “Popuste”, “KupiMe” i tako slično; nađu nešto vrlo jeftino – tipa par noćenja za 2.500 dinara uđuture na nekom salašu, majuru, ovo ili ono – i za vikend odu tamo.
Ne znam koliko je vikend baš “bludni” :), ali je više nego očigledno da knjigovođa i supruga i kao bračni par i kao ljudi uspevaju ne samo da sačuvaju glavu na ramenima, nego i da se rasterete svega što ih (vrlo realno!) pati.
Ako će nekom u sličnoj situaciji pomoći – evo da vam “prodam” fazon..:).
Ljudi u svakodnevnoj trci, ludilu, mržnji, gledanju u političare, derbi, ovo ili ono – zaborave na sebe.
I zaborave na to da im možda ne treba par hiljada eura za more, da mogu i za par hiljada dinara i malo goriva otići negde da napune baterije, da se odlepe od svega, i još mnogo toga…
I srećno :).
Ilustracija: https://angel.co/hppy-happiness-analytics
04/11/2013 at 21:10
Praktikovao sam ponekada i ja… pre.
Sada mi ni to nije više tako mala stavka.
Iz iskustva… potroši se tu dosta više od 2 – 3 hiljade.
05/11/2013 at 04:24
Merak nema cenu, Sindza :D
05/11/2013 at 05:26
Zavisi s kim ide…:)))
05/11/2013 at 19:28
Eh… bar da sam s nekom… onako… više nego izuzetno simpatičnom… ne bi mi bilo žao ni par desetina hiljada, ali sa sopstvenom ženom… sve je skupo. ;)
06/11/2013 at 11:50
Moze da se provede i sa vlastitim supruznikom. I to sa malo.Posaljem muzu jedan dan poruku; “Zakazujem ti sastanak tu i tu…” Odgovara:”Sta ti je? Sta se dogadja?”Skockam se i pojavim u malo kracoj leprsavoj haljinici…Gleda me u cudu, pita obrvama? Kazem mu:”Od danas, jednom nedeljno obavezno pijemo kafu negde sami.”
Od ovog dogadjaja proslo je nekoliko godina. Mi to jos uvek praktikujemo. To vreme je samo nase,pricamo o lepim stvarima…